Nameće se logičan zaključak da je ključ problema ove relacije briga i ljubav za istog muškarca – s tim što ga svaka  voli na svoj način.  Kako to previše ljubavi može dovesti do otvorenog animoziteta koji često kulminira u  konflikte?

Prva stvar oko koje će se sukobiti svekrva i snaha je organizacija života i vođenje domaćinstva. Bez obzira koliko to dobro radite, ipak nije dobro, jer nije onako kako je ona radila i kako je njen sin naučio. Da ne pominjemo zavirivanje u šerpe i sugestije oko kuvanja. Ovo je donekle podnošljivo ako se viđate u retkim prilikama, međutim, ukoliko živite u zajednici, pretvara se u pravo mučenje.

Ti sukobi mogu da budu još oštriji, kad se kod snahe probudi materinski istinkt dolaskom deteta, Ona se protivi svekrvi i njenom mešanju u vaspitanje. Najčešći sukobi se tiču  starinskog načina podizanja dece koji propagiraju svekrve i modernog kojem teže majke.

Dalje, često se osećate kao uljez i stranac – bravo, to joj je i bio cilj. Svojim dolaskom narušili ste  odnose koji su nekada vladali. Neretko je i narušavanje privatnosti i intime: zove vas u svako  doba dana i noći, često dolazi nenajavljena, pokušava da prodre u vaše relacije i uoči nesuglasice.

Ono što izvodi iz takta, i svakako najneprijatnije u ovom komplikovanom odnosu je konstantno prigovaranje i kritikovanje, svaljivanje krivice i provociranje da „puknete“, kako bi ona, savesna  majka,  ispala žtva.

ZAŠTO SE OVO DEŠAVA?

Osnova ovog sukoba je rivalstvo. Neke majke koje su dominantne u snahama vide rivalke koje im oduzimaju njihovo dete i one više ne mogu da odlučuju. Rivalstvo može da bude u klasičnom ženskom smislu (žena ljubomorna na ženu), jer postoje majke koje su na određeni način zaljubljene u svoje sinove, ali nije redovna pojava. Faktor koji takođe treba uzeti u obzir je starost i višak slobodnog vremena. Misleći da pomažu sinu i njegovoj porodici, svekrve često umeju biti nametljive iz razloga što ne žele da se osećaju staro i beskorisno. U tom slučaju, „uposlite“ je nekim sitnim obavezama, tek toliko da se oseti uvaženo i korisno.

Međutim, suštinska okosnica ovog problema je vrlo jednostavna: jedna kuća ne može imati dve gazdarice.

U slučaju da živite odvojeno, ovaj odnos je lako „održavati pod kontrolom“. Jednostavno joj toplim, polušaljivim tonom recite da je svaka od vas gazdarica u svojoj kući i da zarad dobrih odnosa treba da poštuje “pravila” koja važe kod ove druge.

Međutim, ako živite u zajednici sa svekrvom, ovo će malo teže da ide. Za početak, podelite poslove, ali tako da svaka poštuje način na koji ona druga nešto obavlja. Obavezno imajte „svoje vreme“, namenjeno druženju sa drugaricama (van stana!), odlasku u pozorište ili na kozmetičke tretmane. Suština je da što manje „praznog“ vremena provodite u stanu, upućene jedna na drugu, jer time se tenzija samo akumulira.

A GDE JE TU MUŠKARAC ?

Žene koje imaju problema sa svekrvom zapravo imaju problema sa mužem: njihov odnos nije dobro postavljen na samom početku, komunikacija nije otvorena, a vrlo verovatno ne postoji dovoljno poštovanja i uvažavanja. 

Najbitnije je da suprug, odnosno sin balansira ovaj odnos. On treba da postavi granice svojoj majci, da joj ne dozvoljava da se meša i da se izbori za potpunu slobodu življenja.

Iako je na muškarcu da postavi granice, nemojte biti suviše strogi prema njemu ukoliko mu to ne polazi za rukom: verovatno se u ovoj situaciji našao prvi put. Razgovarajte sa njim kao prijatelj. Recite mu da razumete poziciju iz  koje njegova majka nastupa, kao i da ste svesni da mu nije lako da balansira između dve žene koje najviše voli i da ćete mu pomoći. Nemojte se ponašati kao razmažena devojčica, vrištati i pretiti vraćanjem kod roditelja. Ponašajte se doraslo poziciji, kao zrela osoba koja je u stanju da brine o svojoj porodici i domaćinstvu.

KADA TREBA POTRAŽITI POMOĆ?

Kada se konflikti uporno ponavljaju i ne mogu sopstvenim snagama da ih razreše, a  postoji visok nivo tenzije u odnosima. Naš mentalitet je takav da dođu kod psihoterapeuta kad „dogori do nokata“. Treba da dođu na početku nesuglasica. 

Ako dođu motivisani i ako postoje emocije (što je najbitnije), visok je procenat uspešnosti rešavanja konflikta.

Na terapiji parovi nauče kako da bolje komuniciraju, kako da uspostave emocionalnu kontrolu, kako da konstruktivno rešavaju konflikte kroz pronalaženje kompromisnih rešenja.

Ljiljana Filipović, porodični psihoterapeut