Kako sistemski porodični pristup tretira teorijski i praktično seksualne probleme klijenata?
Nemoguće je diskutovati o braku o seksu i intimnosti a da se ne dotakne razlika u tome kako su muškarci/ žene naučeni da doživljavaju seksualne odnose.
Kada pričamo o partnerskim odnosima, braku, porodici, treba uzeti u obzir kako je kulturološki odredjeno šta mislimo i osećamo o sebi i drugima kao o muškarcima i ženama.
Ovkva konceptualizacija je odredjena kulturom u kojoj živimo i naučeni smo da mislimo o sebi i drugima kao o muškarcima i ženama.
Tradicionalno shvatanje uloga dovodi do raskola u pogledu izražavanja svojih potreba i osećanja.
Muškarci ne vole da budu zavisni od žena što se reflektuje i na polju seksualnosti.
Seks može da se doživi kao instrument u pregovaranju povezan sa moći-kontrolom u odnosima. Za regulisanje bliskosti-distance u odnosima, ulagivanje, iskazivanje moći, ponižavanje, smirivanje ili popravku.
Tradicionalno za žene čin predaje a za muškarca čin osvajanja preko koga muškarac učestvuje u kulturnom simbolizmu patrijarhata gde dobija osećaj pripadanja –identitet mužjaka. Tome doprinose mnogi mitovi tradicionalna pravila koja doprinose seksualnoj šaradi moćnog muškarca i pasivne žene.
Velika prepreka da se postigne sklad u odnosima je nesposobnost klijenata da otvoreno izraze neslaganje što naročito važi za žene jer slika brižne žene je nespojiva sa besnom nezadovoljnom osobom.
Zbog toga su lične istorije i porodične rodne priče i učenja (Seksualni genogram) važan deo pristupa rešavanju seksualnih problema. Partneri definišu različita značenja bliskosti i dovode ih u vezu sa svojim ličnim istorijama i rodnim učenjima.
Šta je najvažnije u seksualnoj terapiji?
Najvažnije otvoriti razgovor-komunikaciju u pogledu odgovornosti za svoju ulogu –podeliti unutrašnji razgovor sa prtnerom –misli, snove,osećanja.
To nije lako jer se klijenti stide da o tome otvoreno pričaju.
Zadatak terapeuta je da ih oslobodi stida i da seks tretira kao integralni deo ljudskih relacija.
Kad je terapeut slobodan da o tome priča i oni se oslobode.
Terapeut nastupa kao ekspert jer postoje i direktno povezane organske smetnje sa seksualnim disfunkcijama. Direktno nudi ekspertizu-ja sam terapeut i možete da saznate nešto od mene. Edukativni rad je veoma značajan u okviru seksualne terapije, prepisivanje rituala-ko, kada i na koji način učestvuje.
Koji su najpoznatiji kulturološki seksualni mitovi?
1. Važno je u seksu kao i u plesu izvedba- muškarac treba da vodi a žena treba da prati.
2. Seksualni čin je penetrativni seks.
3. Predigra je manje važna od samog odnosa – za orgazam je najvažnija penetracija
4. Ženske i muške erogene zone su zone oko genitalija.
5. Žene koriste seks da bi zavele muškarce i obrnuto.
6. Muškarac ne treeba da pokazuje osećanja jer će to dovesti u pitanje njegovu muškost.
7. Dobar seks je spontan, nema planiranja. Nasuprot tome u seks. terapiji nema spontanosti prepisuju se ritali.
Koji su najčešći problemi sa kojima se susrećem u praksi?
Muškarci- preuranjena ejakulacija, slaba erekcija iili nemogućnost postizanja erekcije i orgazma.
Žesne – nedostatak želje, orgazma, žalbe na učestalost i kvalitet seksualnih odnosa.
Termini impotencija i frigidnost su potpuno izbačeni iz upotrtebe- diskutuje se o tome u okvirima fizičkih ili psiholoških uzroka ili njihove kombinacije smetnji odnosno relaciono u kontekstu parnerskih odnosa.
Na koji način se povezuju sistemska porodična i seksualna terapija?
Seksualna terapija je psihološko-edukativni pristup sa bihejvioralnim zadacima.
Terapeut je ekspert koji koristi naučna saznanja, koji daje savete sa jasnom idejom terapijskog cilja, vodećim pitanjima i konkretnim jezikom.
Karakteristike primene sistemske porodične terapije su transparetnost terapeuta u pogledu upotrebe sebe, kolaborativnost, ko-konstrukcija, transgeneracijsko sagledavanje značenja problema i rešenja za klijente, radoznalost i senzitivnost za pol, kulturu i moć.
Pogledajte video materijal: Seksualna terapija