Stepen zadovoljstva porodičnim, bračnim i  drugim socijalnim odnosima  zavisi od kvaliteta komunikacije. Kvalitetna komunikacija predstavlja okosnicu lične  i porodicne stabilnosti.

Kvalitet komunikacije zavisi od spremnosti  svakog pojedinca  da preuzme odgovornost za svoju ulogu u socijalnim odnosima, brigu za negovanje razumevanja,  saradnje,  saosećanja i uvazavanja tudjih potreba.

Da bi se ljudi medjusobno razumeli  potrebno je da jasno  izrazavaju svoje potrebe i osećanja, kao i očekivanja koja imaju od drugih i od njihovog  odnosa.

Korisno je proveravati  medjusobno razumevanje jer se može dogoditi da druga strana nije razumela značenja naših poruka na pravi način.

Korisno je da kad jedan učesnik u dijalogu ima neku primedbu drugi je ponavlja kako ju je on razumeo pokušavajući da odražava kao u ogledalu ne samo misli već i osećanja.

Pored tog  kvalitet komunikacije zavisi od  komunikacionih veština i obrazaca komunikacije koji se uče od roditelja i transgeneracijski prenose na decu.

Ukoliko izmedju roditelja postoji odnos medjusobnog razumevanja i uvazavanja razlika sa spremnošću za  nalazenje zajedničkih rešenja  u  njihovom medjusobnom odnosu i odnosu prema deci to će doprineti gradjenju usaglašenih odnosa u braku i roditeljstvu i stvaranju podsticajne klime porodičnih odnosa za učenje modela nenasilne komunikacije.

Ukoliko su roditelji u stalnom konfliktu i ne mogu da se usaglase oko medjusobnih razlika u partnerstvu i roditeljstvu stvara se  nepodsticajna  klima porodičnih odnosa, deca se uče modelu nasilne komunikacije.

Kako poboljšati komunikaciju i sprečiti svadje?

Kad se ljudi svadjaju i medjusobno okrivljuju tipično je da se ne slažu oko toga ko je za šta odgovoran.

Zadatak terapeuta je da im pomogne da se sa pozicije suparnika pomere ka poziciji saradnika koji će kroz podeljenu odgovornost težiti zajedničkim rešenjima.

Umesto besnog nadmetanja oko toga ko je u pravu ljudi se uče veštini emocionalnog smirivanja i aktivnog slušanja. Oni razvijaju saosećajnost za prepoznavanje potreba i osećanja koja su u pozadini onoga što je rečeno  zanemarujući neprijatan ton, da čuju poruku o potrebama drugih i da im izadju u susret.

Primena aktivnog slušanja pomaže ljudima da se zadrže na onome što je izrečeno nekom primedbom koja se odnosi na procenu ponašanja umesto da predju na napad ličnosti.

Kada se ljudi obuče da pored aktivnog slušanja koriste i jezik nenasilne komunikacije onda se još više smanjuju mogućnosti za započinjanje svadje.

Kakav značaj ima učenje komunikacionih veština u okviru psihoterapijskog rada?

Učenje  komunikacionih veština predstavlja značajano polje psihoterapijskog rada kako  u pogledu preveniranja konfliktnih odnosa tako i njihovog razrešavanja.

Porodični terapeut pomaže da se unapredi komunikacija tako što utiče na promenu uverenja koja kreiraju disfunkcionalne obrasce komunikacije, zatim uči članove porodice primeni emocionalne kontrole i komunikacionionih veština koje će im pomoći da se bolje razumeju i izgrade skladnije odnose  unutar i van porodice.

Ljiljana Filipović, porodični psihoterapeut