Po čemu se psihoterapija dece i adolescenata razlikuje od psihoterapije odraslih?

Psihoterapija dece i adolescenata bitno se razlikuje od psihoterapije odraslih osoba, a to se naročito odnosi na ulogu terapeuta, odnos i saradnju s roditeljima jer od saradnje s roditeljima zavisi prihvatanje terapije.

Terapijske tehnike se modifikuju prema fazama razvoja deteta, stepenu edukacije deteta. Uloga terapeuta u terapiji sa decom i adolescentima vrlo je kompleksna jer terapeut kreira sigurnost, preuzima odgovornost za granice i etičnost samog procesa, a unutrašnji psihički procesi deteta i odnos s roditeljima unose se i u terapijski odnos. Kroz terapiju stvoreni novi odnosi značajni su za sve kasnije odnose.

S obzirom na specifičnosti dece i adolescenata terapijske tehnike adaptiraju se u zavisnosti od faze razvoja i detetovih problema kao i odnosa sa okolinom. Specifičnost psihoterapije dece i adolescenata proizlaze iz njihovih problema s motivacijom, redukcije kapaciteta retrospekcije i teškoćama vremenske perspektive. Posebnu teškoću predstavlja zaokupljenost detetovog ega odranama od terapeuta, što je naročito naglašeno kod adolescenata, a što stvara teškoće u uspostavljanju odnosa.

Simptomi depresije kod dece i adolescenata

Znaci i simptomi depresije kod dece i adolescenata uključuju promene u emocijama, ponašanju, misaonim procesima, kao i na fizičkom nivou. Roditelji najbrže primećuju promene koje se manifestuju u razdražljivosti, protivljenju i društvenom izbegavanju. Primećuju i poremećaje spavanja i ishrane. Treba obratiti pažnju da li je dete apatično, da li odbija hranu, da li je razdražljivo, tužno, preterano plače i prečesto pribegava samoumirujućim navikama. Istovremeno, ne pokazuje interesovanje za igru, nije radoznalo i povlači se od vršnjaka i aktivnosti kojima se radovalo. Može da reaguje na promene preterano uzbuđeno ili ravnodušno. Ne napreduje fizički, može da zaostane u rastu. U školskom periodu depresivni poremećaj se može manifestovati psihosomatskim problemima (glavobolja, bol u stomaku).

Depresija, može imati značajan uticaj na školski uspeh deteta, ali može biti i rezultat problema u učenju koji nisu prepoznati ili je dete maltretirano. Dete razvija poremećaj pažnje, može izgubiti interesovanje za različite aktivnosti Izbegava druženje i gubi kontakt sa prijateljima. Razdražljivije je, ljutito, osetljivije i tužno. Odbija da ide u školu, može se javiti prekomerna zavisnost od roditelja. Česti su izlivi jakih emocija koje roditelji i nastavnici shvataju kao poremećaj ponašanja a ne kao ozbiljno upozorenje. Svi ovi maskirani znaci samo pogoršavaju depresivno stanje i utiču na razvoj negativne slike o sebi. Dete postaje ubeđeno da je loše i nevoljeno.

U adolescenciji je klinička slika sličnija kliničkoj slici kod odraslih. Depresivnom adolescentu nedostaje energije i volje, i dosadno mu je. Stvari ga ne zanimaju i ne raduju kao ranije, i odustaje od aktivnosti koje su mu pričinjavale zadovoljstvo. Mogu se javiti problemi sa spavanjem (rano buđenje ili uspavljivanje) i ishranom (prekomerna glad sa povećanjem telesne težine ili nedostatak apetita sa gubitkom težine). Depresivni adolescent se preterano angažuje u negativnom razmišljanju o sopstvenom neuspehu, neprivlačnosti, neprihvatljivosti, i nepopularnosti među vršnjacima. Mogu se javiti i neuspeh u učenju i somatski problemi, za koje se ne može otkriti organska pozadina. Zloupotreba psihoaktivnih supstanci i rizični oblici ponašanja česti su u adolescenciji, kao i samopovredjivanje i suicidne misli. Ako primećujete opisane simptome kod svog deteta obratite se za pomoć psihoterapeutu.

Anksioznost kod dece i adolescenata

Kad je u pitanju anksioznost kod dece i adolescenata ona postaje problem kada traje dugo i i utiče na rad u školi i život uopšte. Ako je dete nervozno, uznemireno, roditelji treba da ga nauče kako da se smiri (duboko disanje, brojanje, vizuelizacija prijatnog i bezbednog mesta), i da mu daju dovoljno vremena za odmor i opuštanje.

Decu i adolescente treba edukovati kako da se nose sa stresnim situacijama jer je to jedan od najefikasnijih načina da se izbore sa preteranom anksioznošću. Ukoliko ova podrška roditelja ne smanji nivo anksioznosti treba se obratiti za pomoć psihoterapeutu.

Pogledajte video materijal: Psihoterapija, Pubertet i Adolescencija