Pitanje šta je značajno za kvalitet partnerskih odnosa mi često postavljaju klijenti u predbračnom savetovanju.

Značajan činilac uspešnosti je zrelost za ulazak u partnerske odnose koja podrazumeva završetak procesa separacije i individuacije od primarne porodice, spremnost za samostalan život i donošenje odluka. To istovremeno znači i izgrađivanje realne slike o sebi i jasno definisanje svojih očekivanja u pogledu muške i ženske uloge u partnerskim odnosima, spremnost za  preuzimanje obaveza i odgovornosti i građenje nezavisnih partnerskih odnosa.

Roditelji mogu svoju decu da drže u zavisnom odnosu na različite načine: kroz ekonomsku zavisnost, mogu da se rivaliziraju sa partnerom za koga misle da ugrožava njihovu dominaciju, mogu kroz emocionalne ucene ili razvijanje nekih simptoma bolesti  da nastoje da izazovu odbacivanje partnera.

Drugi činilac uspešnosti je kapacitet za davanje i primanje ljubavi koji je u zavisnosti od emocionalne klime u primarnoj porodici. Ukoliko je ona bila topla i podržavajuća to podsticajno utiče na emocionalni razvoj i zrelost za građenje zdravih partnerskih odnosa. Ukoliko su odnosi između roditelja bili konfliktni mogu se pojaviti  strahovi da se ne ponove obrasci odnosa iz primarne porodice koji su bili povređujući. To su strahovi od emocionalnog vezivanja i povređivanja, koji utiču na sposobnost pokazivanja, primanja i davanja ljubavi.

Kompatibilnost u pogledu očekivanja od uloge žene i muškarca interesovanja, životnih ciljeva-filozofije, usaglašenost u načinu provođenja vremena, upravljanja novcem.

Kada pričamo o partnerskim odnosima, braku, porodici, treba uzeti u obzir kako je kulturološki određeno šta mislimo i osećamo o sebi i drugima kao o muškarcima i ženama.

Termin rod se ne odnosi samo na biološke polne razlike između muškaraca i žena već i na razlike u odnosu na predpostavke o socijalno propisanim ulogama koje su rodu primerene. Poruke o tome se prenose u porodici i one su sa jedne strane jedinstvene za određene porodice, a sa druge strane odražavaju univerzalne kulturne predpostavke o muškosti i ženskosti.

Žene se doživljavaju kao intuitivne, negujuće, ekspresivne, zavisne, a muškarci kao pouzdani, nezavisni, aktivni.

Devojčice se još uvek vaspitavaju u skladu sa očekivanjima da je njihov glavni cilj da brinu o drugima i osećaju se ostvarenim kada pomažu članovima porodice, da se lično razvijaju i grade harmonične odnose. Otuda su kod žena izražajnije intuitivnost, brižnost, emocionalna otvorenost i saosećajnost,  preuzimanje odgovornosti za porodične odnose.

Muškarci žele da budu dobri muževi i očevi ali njihova definicija muškosti proističe uglavnom iz uloga van porodice. Uspesi u spoljnom poslovnom svetu im omogućavaju da ostvaruju svoju tradicionalnu ulogu nezavisnog hranitelja porodice koji odlučuje o organizaciji porodičnog života, upravlja novcem, hrabrog i odlučnog zaštitnika porodice od opasnosti. Ispunjenje tih očekivanja zahteva od muškaraca potiskivanje i prikrivanje ličnih osećanja, sposobnost da upravljaju osećanjima i budu manje osetljivi i spremni da odgovore potrebama drugih.

Za porodične terapeute je značajno kako se ovi kulturološki stereotipi odražavaju na svakog pojedinca i kako oblikuju njegov život. Rodne uloge su promenljive i zavise od kulture, rase, klase i ekonomskog statusa.

Mada su se društvena kretanja izmenila u pravcu veće ravnopravnosti žena tradicionalna patrijarhalna gledišta na brak/porodicu i dalje odolevaju. Tradicionalno shvatanje rodnih uloga dovodi do raskola u pogledu izražavanja potreba i osećanja.

Muškarci ne vole da budu zavisni od žena odnosno da otvoreno pokazuju svoja osećanja, što se reflektuje i na polju seksualnosti. Većina muškaraca misli da je pokazivanje osećanja slabost koju bi žena mogla da zloupotrebi.

Oko usaglašavanja odmah treba istaći komunikacione veštine, opredeljenost ka saradnji u traganju za kompromisnim rešenjima, negovanje empatije, spremnosti za aktivno slušanje i razumevanje značenja partnerovog ponašanja.

Bitno je postići razumevanje i jasnoću šta osoba očekuje od sebe od svog partnera i njihovog odnosa. Kako veza sazreva raste važnost osećanja da vas partner razume, što korelira sa povećanjem poverenja, bliskosti i zadovoljstva u vezi. Ovo je značajno polje psihoterapijskog rada kako u pogledu učenja komunikacionih veština, tako i u pogleda rada sa parovima koji su u konfliktu.

Kod parova koji su u konfliktu tipično je da se ne slažu oko toga ko je za šta odgovoran. U skladu sa tim jedan od zadataka terapeuta je da pomogne parovima da se pomere sa pozicije suparnika u podeli odgovornosti na poziciju saradnika koji kroz podeljenu odgovornost nastoje da ostvare zajednički cilj-rešavanje konfliktne situacije.

Spremnost za davanje podrške u ličnom rastu i razvoju koji bi trebao da se odvija u usklađenom tempu jer neusaglašenost može dovesti do razlaza.

Poslovno uspešna žena sebi nameće niz novih obaveza i odgovornosti koje treba da uskladi sa obavezama u partnerskim odnosima u braku ili porodici, u čemu može uspeti jedino uz podršku muškarca. Ako je žena poslovno uspešnija i više zarađuje od muškarca to dovodi u pitanje tradicionalnu raspodelu uloga. Novac simbolizuje status, prestiž i autoritet, na radnom mestu,  u porodici i u društvu. Otuda takva pozicija žene može da izazove konfliktne odnose, da se loše odrazi na polje intimnosti i seksualnosti. 

Ljiljana Filipović, porodični psihoterapeut