Agresivnost kao vrsta ponašanja je vrlo zastupljenja kod dece tokom njihovog odrastanja. To je fenomen sa kojim roditelji najčešće teško izlaze na kraj. Roditelji kažnjavaju takvo dečije ponašanje i neretko se osećaju bespomoćno, jer takav pristup ne dovodi do očekivanih rezultata. Agresivno ponašanje ne izostaje, naprotiv, ustaljuje se, pogoršava i usložnjava.

Šta je agresivno ponašanje?

Agresivno ponašanje možemo da definišemo kao svako ponašanje koje ima za cilj da namerno povredi drugu osobu. Manifestuje se kao fizička (udaranje, pljuvanje…) ili verbalna agresija (bilo koja vrsta pretnje ili uvrede). Agresivnost se često manifestuje na direktan način (ponižavanje, vređanje, kritikovanje, insistiranje na određenim postupcima iako druga osoba to ne želi…) i tada je lako prepoznatljiva, ali postoji i prikrivena agresivnost iza koje često leži zavist i ljubomora deteta, i kao takva manifestuje se na manje uočljiv način (spletkarenje, ogovaranje, odbacivanje drugog deteta).

Vrlo je značajno da detetu dozvolimo da ispolji ljutnju i nezadovoljstvo, jer će u suprotnom da ih potiskuje što kasnije vodi ka destruktivnim obrascima ponašanja. Na ovaj način se razvija pasivno – agresivno ponašanje deteta koje je usmereno protiv autoriteta, i uvek ima za nesvesni cilj da uznemiri odrasle osobe ili da ih sabotira u njihovim ciljevima ili naporima. U pasivno-agresivna ponašanja spada i neobraćanje pažnje na bitne stvari, zaboravnost, odugovlačenje, ometanje… Čest je primer da dete otvoreno pokazuje svoje nezadovoljstvo, a roditelj ga uporno sputava u tome, govoreći da je njegovo ponašanje neprimereno ili ga kažnjava. U slučaju da dete bira da bude poslušno, bes neće prestati i dete će tražiti druge situacije, osobe ili načine gde će moći da pokaže takva osećanja kroz ponašanje, ili će da razvije sklonost ka pasivno – agresivnom ponašanju.

Kako pomoći detetu da adekvatno izražava emocije?

Osećaj deteta da je voljeno, prihvaćeno i da ga razumete je preduslov za uspešno disciplinovanje deteta i za učenje adekvatnog načina ispoljavanja emocija. Deca uglavnom imaju dovoljno dobar razlog da budu ljuta, iako često ne znaju koji je to razlog, ili ne uspevaju da ga verbalizuju na način koji je odraslima razumljiv i prihvatljiv. Ako su često izložena naređivanju od strane odraslog, kontroli, fizičkom ili verbalnom zlostavljanju, ili su prezaštićena imaju opravdan razlog da budu ljuta, da ispoljavaju bes i nezadovoljstvo. Način na koji roditelji ispoljavju svoj bes, način na koji vladaju i upravljaju njime je odličan primer detetu kako treba da postupa.

Neki od korisnih saveta kako možemo da pomognemo detetu da ovladava i upravlja burnim osećanjima su:

• Prepoznajte osećanja svog deteta i verbalizujte ih, tako dete uči da prepoznaje i imenuje svoja osećanja.
• Jasno stavite do znanja detetu da ga razumete i da želite da mu pomognete.
• Ukoliko vaše dete povređuje drugu decu recite mu da takvo ponašanje nije dozvoljeno. Nađite, zajedno sa njim, drugi način da ljutnju ispoljava.
• Nekada je neophodno da se potraži i pomoć psihoterapeuta, pogotovo ako pokušaji roditelja nisu urodili plodom. U radu sa decom koja su sklona agresivnom ponašanju važno je da pružimo adekvatnu podršku. Primenom različitih psihoterapijskih tehnika pomažemo detetu da uči o sebi, drugima i svetu koji ga okružuje, kroz crtanje, pričanje priče i vođenu fantaziju.

Ljiljana Filipović, porodični psihoterapeut