Da li deca treba da znaju za materijalne poteškoće u porodici? Svakako. Roditelji imaju odgovornost da decu upozore na objektivnu situaciju. Naravno, ako nema novca za izlaske i letovanje, to treba reći deci. Ona mogu da shvate da je situacija teška, da porodica ima probleme i da svoje potrebe prilagode realnosti. Ne treba prikrivati teškoće i od života stvarati bajku. Mladi ljudi su ipak razumni i mogu to da shvate. Međutim, oni mladi ljudi koji nisu zadovoljni sobom i svojim životom zadovoljstvo često i nekritički traže u materijalnom, i to stvara konflikte između njih i roditelja.

Na koje načine možemo da se sami borimo sa krizama?

Uvek postoje neke mogućnosti. Ako nemaju dovoljno novca, neka pokušaju da smanje ili racionalizuju svoju potrošnju. Takođe, treba da budemo što aktivniji i da se ne predajemo situaciji. Razumem da je svima potreban odmor. Ali, ako se ne može, u svakom mestu postoje parkovi i izletišta gde čovek može da se relaksira i sa prijateljima i familijom napuni baterije da bi bio jači da se nosi sa nevoljama.

Možemo da pomognemo nekom prijatelju, da se osećamo korisnim. To možemo da uradimo i u svojoj kući i oko kuće, nešto da sređujemo, popravljamo, pomažemo bližnjima. Neki dodatni i najmanji posao će učiniti da se osećamo korisnijim i zadovoljnijim. Sada ima povremenih, kratkotrajnih, sezonskih poslova koji mogu da donesu neki novac. Sve je bolje nego da sedimo kod kuće i da se predajemo mislima, jer ćemo se tako lošije osećati. Veoma je važno da imamo osećaj i da znamo da mi rukovodimo svojim životom i da uvek možemo da uradimo nešto da ga promenimo nabolje, makar malo.

Kako možemo da održimo pozitivno razmišljanje?

Treba da imamo na umu da ništa ne traje večno, da život nosi i lepa i ružna dešavanja, i da smo svi imali loše trenutke ili periode u životu koje smo mi na neki način razrešili. Treba imati veru u sebe. Ako smo nekada uspeli da se izvučemo iz nedaća i teških perioda, možemo i sad.

Šta je funkcionalna porodica u borbi sa životnim krizama?

Za sve porodice je neophodno da razviju fleksibilnu ali stabilnu organizacionu strukturu za optimalno funkcionisanje. U okviru te strukture potrebno je da postoji stabilnost predvidivih konzistentnih pravila i uloga, tj. da svaki član porodice zna šta se od njega očekuje i šta da očekuju međusobno. Pored toga, svaka funkcionalna porodica uspešno pronalazi balans između održavanja preferiranih porodičnih obrazaca i prilagođavanja razvojnim zahtevima članova porodice i okoline. U funkcionalnim porodicama pravila su jasna ali i fleksibilna, sa mogućnošću da se menjaju u zavisnosti od razvojnih potreba članova.

Ono što je odlika funkcionalnih porodica jeste i jasna komunikacija, otvoreno emocionalno ispoljavanje i zajedničko rešavanje problema. U funkcionalnim porodicama veći deo komunikacije je direktan, namenjen osobi na koju se odnosi. Usaglašenost između verbalnih poruka i poruka na nivou ponašanja stalna je i nedvosmislena i članovima porodice omogućava visok kvalitet komunikacije. Uz takvu, direktnu i otvorenu komunikaciju postoji otvoreno i iskreno deljenje emocija. Svakom izrečenom porukom pokazuje se poštovanje osećanja, potreba i razlika među članovima porodice. Interesovanje za ono što čine drugi, zajedničko je za sve članove porodice, i to ne samo interesovanje već i aktivno uključivanje, ukoliko postoji potreba za tim. Zajedničko rešavanje problema ogleda se u mogućnosti porodice da prepozna problem, ostvari komunikaciju sa onima koji su uključeni u problem ili od kojih je moguća pomoć, da sagleda sve mogućnosti, resurse i teškoće, donese odluku o planu i da tokom rešavanja problema na adekvatan način prati svoju uspešnost.

Porodični sistem verovanja doprinosi osećaju povezanosti i organizuje iskustvo koje omogućava članovima porodice da razumeju krizne situacije. Zajedničke aktivnosti vezane za rituale, običaje i rutinu uvode redovni kontakt i red u porodicu koja u sadašnjosti ima brz tempo.

Uspešna porodica se prilagođava kroz vreme, na osnovu predvidljivog ponašanja i u skladu sa porodičnim pravilima. Pritom se održava porodično jedinstvo i poštuju individualne i razvojne potrebe njenih članova. Načini prilagođavanja su svojstveni svakoj porodici, ali je karekteristika svih funkcionalnih porodica veliki repertoar rešenja i veća fleksibilnost granica.

Dobar pokazatelj funkcionalnosti porodice je najčešće period stresnih i kriznih situacija kroz koje porodica tokom razvojnog životnog ciklusa prolazi.Ključno je pitanje kako se porodica suočava sa stresnim i kriznim situacijama različitih vrsta (razvojne, akcidentne krize) i kakav je kvalitet razrešavanja krize (da li porodica teži održavanju ravnoteže tj.homeostaze opirući se promeni ili koristi negativan feedback ili pozitivan feedback pomoću kojeg uspeva da krene putem promene).U funkcionalnim porodicama tranzicija tj.prelaz iz jedne razvojne faze u drugu kao i suočavanje sa različitim kriznim i stresnim događajima je olakšano postojanjem balansa između porodične stabilnosti (homeostaza) i porodične promene (morfogeneza).(Srna, J., 2000).

Ovaj balans obezbeđuju:

Fleksibilne porodične granice, veze i struktura moći, jasne porodične uloge i pravila i spontani afilijativni stil.

Individuacija članova porodice koja podrazumeva toleranciju na bliskot i odvojenost, neslaganje i neizvesnost.

Poštovanje različitosti i individualnosti drugih.

Prisustvo humora, nežnosti, nege i nade.

Razvijene bračne, roditeljske i socijalne relacije.

Karakteristike funkcionalne porodice mogu se sagledavati i sa aspekta povezanosti članova u zajednicu, zatim, imajući u vidu organizacionu stabilnost i adaptibilnost porodice tj.fleksibilnost u odnosu na unutrašnje i spoljašnje zahteve za promenom i efikasno prevladavanje stresa.Važni kriterijumi funkcionalnosti porodice su i otvorenost komunikacija i efikasno rešavanje problema i razrešavanje konflikata, zatim, posedovanje psihosocijalne podrške preko mreže proširene porodice i prijatelja, zajednice i širih socijalnih sistema.

Ljiljana Filipović, porodični psihoterapeut