Odrastanje je traganje za uzorima u porodici i van nje,  izgrađivanje svog identiteta  kroz procese individuacije i separacije od roditelja. Tokom odrastanja deca prolaze kroz razvojne etape u pogledu nalaženja uzora i preispitivanja razlika između realne i idealne slike o  sebi. Ono  je obeleženo mnogobrojnim dilemama/nedoumicama i za decu i za roditelje.

Sa jedne strane postoje neke univerzalne uzrasne razvojne potrebe deteta a sa druge strane svako dete je specifično i jedinstveno u pogledu svojih potreba i kapaciteta za razvoj i promene. Funkcionalnom porodicom se smatra ona koja podržava individuaciju svojih članova podržavajuči ujedno i njihovo pripadanje porodici.

Porodica je izložena istovremeno unutrašnjem pritisku koji dolazi od razvojnih promena članova porodice i spoljašnjem pritisku zahteva za prilagođavanjem na nove situacije. Snaga porodičnog sistema zavisi od sposobnosti članova porodice da promene svoje obrasce odnosa kada unutrašnji ili spoljašnji pritisci u razvojnim fazama odrastanja od porodice zahtevaju da se prilagođava i menja.

Roditeljima  je potrebna pomoć psihoterapeuta da se lakše orijentišu i u odnosu na razvojne potrebe svoga deteta i na njegovu jedinstvenost, ne nudeći im gotova rešenja nego putokaze ka putu bezbednog odrastanja.

Roditelji često lutaju ne znajući kome da se obrate kad su u dilemama ili se ustručavaju misleći da odlazak kod psihologa ili porodičnog terapeuta može da obeleži njihovo dete kao problematično. Time sebi i deci uskraćuju mogućnost da kroz edukativni i savetodavni rad rešavaju razvojne probleme, unaprede svoju komunikaciju sa decom, da  razviju odnose boljeg razumevanja, saradnje i podrške koji bi svakoj porodici bili korisni. 

Roditeljstvo se uči i obraćanje porodičnom terapeutu ne znači da je time porodica obeležena kao nefunkcionalna već naprotiv ukazuje da su se aktivirale porodične snage za promenu.

Psihoterapija nije samo proces pružanja pomoći u prevenciji i odklanjanju psihičkih  metnji i poremećaja već je istovremeno i proces unapređivanja kvaliteta života i podsticanja rasta i razvoja na ličnom, porodičnom, profesionalnom planu. Nakon uspešno završene psihoterapije ljudi postaju zadovoljniji, spremniji za suočavanje sa životnim teškoćama, za razumevanje drugih, za ostvarivanje bliskosti, što je korisno u svim životnim dobima.

Zbog toga roditelji kada su u dilemi treba slobodno da se obraćaju psihoterapeutu.

Ljiljana Filipović, porodični psihoterapeut