U svim kulturama porodica je izuzetno važan prenosilac društvenih normi i zahteva na dete. U njoj se postavljaju temelji ličnosti i izgrađuje sistem vrednosti. Ona je najznačajniji činilac socijalizacije. Osnovna funkcija porodice je da podrži individuaciju svojih članova održavajući istovremeno njihov osećaj pripadnosti. Praznična okupljanja omogućavaju i doprinose ostvarivanju ove funkcije. Stoga porodični terapeuti smatraju da su praznični rituali i ostali porodični rituali veoma važni i da ih treba negovati.

Kakav uticaj imaju porodični rituali na decu?

Oni imaju edukativni i terapijski potencijal. Njihov edukativni potencijal se odnosi na generacijsko prenošenje i učenje načina obeležavanja praznika karakterističnih za kulturu u kojoj živi porodica uz istovremeno učenje porodičnih normi ponašanja specifičnih za kulturu svake pojedinačne porodice. Kroz prepoznavanje i prihvatanje porodičnog identiteta postepeno se gradi lični identitet deteta.

Terapijski potencijal se odnosi na preslikavanje kompletne klime porodičnih odnosa tokom svakodnevnih i prazničnih porodičnih okupljanja-porodična uverernja, obrasci komunikacije, zbog čega oni mogu da se koriste i u terapijske svrhe kao resursi za promene.

Šta je i kako se gradi sigurna baza za decu?

Porodica treba da obezbedi deci sigurnu bazu iz koje ona mogu bezbedno da istražuju zbog saznanja da je roditelj uvek dostupan i da će se pobrinuti za zaštitu kada mu bude potrebna. Saznanje da postoji neko ko brine o nama i ko misli na nas od suštinske je važnosti za funkcionisanje sigurne baze na bilo kom uzrastu i u bilo kakvim okolnostima. Porodična praznična okupljanja i rituali omogućavaju izgradnju i održavanje ove sigurne baze.

Preuzimanje roditeljskih obaveza i ponavljanje tih obaveza uvek na isti način pretvara ih u rituale koji mogu da se obogaćuju i dograđuju ako o njima pričamo – danas je subota možemo da prošetamo i odemo na one divne kolače….mama nam uvek čita priče pred spavanje, a tata subotom pravi doručak na poseban način, nedeljom obavezno ručamo zajedno, za praznike se koriste posebni stolnjaci i escajg, jede se za tu priliku određena hrana, …..

Rituali razmene ljubavi pokazuju deci da su voljena – zajedničke šetnje, vožnja biciklom, odlazak u poslastičarnicu, pravljenje omiljenog kolača za praznik i nezavisno od praznika, kupovina prazničnih i svakodnevnih poklona, ….. Sećanje na vreme i načine kako smo bili voljeni i podržavani od roditelja pruža nam visok nivo sigurnosti u daljem životu.

Porodični rituali stvaraju toplu emocionalnu klimu i pružaju bazu za emocionalnu sigurnost. Uz to daju osećaj ritma – kao što sve u prirodi ima svoj ritam – vreme za aktivnosti i vreme za odmor, vreme da se obeduje i vreme da se igra, vreme da se radi i praznuje, vreme da se započne i vreme da se završi. Kao što se smenjuju plima i oseka, kao što sunce izlazi i zalazi tako nam ova ponašanja koja se ponavljaju-rituali stvaraju osećaj ritma u životu i sigurnosti kroz saznanje o tome šta sledi.

Porodični praznični rituali su posebna prilika za razmenu emocija i jačanje osećanja porodičnog zajedništva. Njima se raduju i deca i odrasli jer će imati mogućnost da zajedno učestvuju u stvaranju tople i svečane praznične atmosfere, kroz ukrašavanje stana, poklanjanje pažnje i razmenu ljubavi.

Uobičajeno je da odrasli članovi porodice pripremaju poklone za decu ali je još bolje ako se deci pruži prilika da naprave svoje poklone u vidu crteža, ukrasnih figura, nakita…..svojim ukućanima. Praznici mogu biti prilika da se svečano obeleže postignuti uspesi, da se promoviše odrastanje nekog člana porodice, da se kroz okupljanje šire porodice neguju i jačanju rodbinski odnosi.

Primer: da bi se dalo značenje odrastanju najmlađeg sina u porodici on dobija na prazničnoj trpezi mesto pored starijeg brata i oca, što doprinosi da se mlađi brat oseti ravnopravnim sa starijim i daje posebno obeležje njegovom prelasku iz stadijuma dečaka u stadijum mladog muškarca.

Celokupno bogatstvo potencijala prazničnih rituala se može odvijati i kada nisu praznici, u vreme kada je porodica na okupu, kroz negovanje tradicije zajedničkog porodičnog ručka i drugih zajedničkih aktivnosti. Ukoliko u porodici vlada podsticajna, topla klima emocionalnih odnosa, svaka zajednička aktivnost se može pretvoriti u praznik.

Ljiljana Filipović, porodični psihoterapeut

Zakažite sastanak