Pokloni su izraz najtoplijih osećanja, vidljivi dokaz da dajemo deo sebe onima koje volimo, rezultat želje da nekome (a ponekad i sebi!) ulepšamo život. Pokretači su mnogih veselih događanja jer se pokloni često kompletiraju i lepim osmehom i drugim znacima pažnje.

Ne moraju biti skupi

Poznato je da pokloni ne moraju da budu skupi da bi postigli svoju svrhu. Često skromniji pokloni, ali pažljivije odabrani, ostave bolji utisak od skupog i na brzinu kupljenog. Skupi pokloni mogu biti čak i neprijatni, jer se od darivane osobe možda očekuje da na isti način uzvrati. Osim toga, skupocene poklone bi trebalo da razmenjuju samo bliske osobe, jer u suprotnom mogu da budu shvaćeni kao prekoračenje granica, kupovina bliskosti, čak i kao podmićivanje.

Šta znače deci?

Praznici su dobra prilika da ukućani razmene poklone. Ovaj ritual najviše znači deci. Poklone svi vole, i odrasli i deca, jer se tako pokazuje ljubav i podrška. Za decu je to dokaz da roditelji razumeju njihove potrebe. Važno je da pokloni budu primereni dečjim potrebama, željama i interesovanjima. Roditelji treba da osluškuju svoju decu, da im ne kupuju ono što oni misle da im treba, već da im poklone ono što im zaista treba. Takođe, važno je da pokloni ne dolaze samo kada deca postignu neki veći uspeh. Pohvale i sitni pokloni su važan podsticaj za razvoj željenog ponašanja na dnevnom nivou.

Nova godina i Božić imaju poseban značaj za decu jer doprinose negovanju tradicije, osećaju pripadnosti i zajedništva, emocionalnom povezivanju svih članova. Darivanjem deca ostvaruju neke od svojih želja, a uzvraćenim poklonima ujedno stiču prva saznanja o tome šta može da obraduje druge. Radost pri otvaranju poklona (crtež ili neki drugi ručni rad) u koje je dete uložilo svoj trud može učiniti praznike značajnim činiocem negovanja bliskosti I zajedništva. Važno je decu naučiti tome da i ona uzvraćaju poklonima pažnju i ljubav.

Treba naglasiti i to da nisu u svim porodicama praznici izvor radosti, već mogu biti prilika za nove sukobe. To je razlog što porodični terapeuti analizom prazničnih rituala nastoje da otkriju slabosti i snage za porodične promene. Praznici su idealna prilika da roditelji i deca razgovaraju o svemu o čemu nisu stigli da pričaju zbog svakodnevne trke. Porodična okupljanja su idealan način da se porodična zajednica učvrsti. Kroz ta okupljanja ogleda se celokupna klima porodičnih odnosa.

SVAKI DAN PRAZNIK

Tradicionalni praznici ne moraju da budu jedini trenutak kada treba da se okupe svi ukućani. Najbolje bi bilo da se poštuje ritual nedeljnog ručka, ali i da se redovno obeležavaju rođendani i drugi značajni datumi za porodicu.

Kroz sva ta druženja deca se socijalizuju, prisvajaju socijalne norme ponašanja koje neguje porodica i kultura kojoj ona pripada. Tako deca istovremeno grade svoj socijalni identitet kao pripadnici jedne kuture i lični identitet kao članovi porodice. Istovremeno deca uče koja su očekivanja od dečaka i devojčica i grade svoj rodni identitet, uče kako se pokazuju bliskost i pažnja. Zbog toga je važno da porodica svakog dana ima neke svoje male rituale.

Ako je u porodici dobra atmosfera, svi će se radovati porodičnim okupljanjima. Ukoliko su odnosi poremećeni, ako je atmosfera napeta, naravno da u tome niko ne želi da učestvuje. Onda sve to gubi smisao. Takvim formalnim okupljanjima porodica ništa ne može da postigne. Možda je najbolje da se roditelji tada obrate psihoterapeutima, koji će im pomoći da prevaziđu probleme.

Ljiljana Filipović, porodični psihoterapeut

Zakažite sastanak