San i raspored su najvažniji

Vraćanje učenika u radni ritam, odnosno teškoće da posle pauze opet „ugreju stolice“ u velikoj meri zavisi od izgrađenih navika, ali i podrške roditelja i njihovog vrednovanja obrazovanja.
Kako će raspust uticati na decu, koliko će gradiva zaboraviti i koliko im vremena treba da se vrate na staro zavisi od toga kako porodica vrednuje uspeh učenja i znanja, da li su izgrađene radne navike i da se čine u kontinuitetu. Roditelji mogu da pomognu deci i tokom raspusta kako bi se lakše vratili u školske klupe.

Mame i tate koji u komunikaciji sa decom podstiču njihovu radoznalost i nastoje da se povežu vanškolska i školska znanja sa konkretnim životnim situacijama i time kod deteta razvijaju kreativne sposobnosti, ali i unutrašnju potrebu i unutrašnju ličnost i motivaciju van đačke klupe.

U kojoj meri deca zaborave tokom raspusta ono što su učili u prvom polugodištu?

Ako tokom čitavog raspusta nisu obnavljali gradivo proces zaboravljanja je intenzivan. Znanja koja se ne koriste, zaboravljaju se. Ako učenje može da se definiše kao beleženje tragova u kori velikog mozga, onda je zaboravljanje brisanje tih tragova. Znanje koje je stečeno metodom učenja putem otkrivanja teže se zaboravlja, nego ona znanja koja im se kao gotova prezentuju u školi, a oni ih usvajaju poslovno, sa razumevanjem. Nasuprot tome je učenje putem otkrivanja do kojih dolaze samostalno tako što postojeća znanja koriste za rešavanje problema. Rešavanje problema može da se koristi kada je potrebno da se proširi i integriše znanje. Tokom tog procesa traganja i otkrivanja, razvija se kod učenika radoznalost, kreativnost i zadovoljstvo zbog sticanja novih znanja. To im postaje unutrašnja potreba, ne uče zbog odraslih ili ocene već im učenje postaje izvor zadovoljstva. Znanja stečena na taj način su smislenost, trajanje i upotreba.

Koliko tu roditelji mogu da pomognu?

Ovakav pristup sticanju znanja trebalo bi da imaju i roditelji – da podstiču decu da postanu aktivni učesnici u procesu sticanja znanja, da se samostalno u tome uče, umesto da se uporede i ponašaju, daju gotova rešenja, uzimaju nastavnike i podstiču mehaničko učenje.

Šta je važno na početku drugog polugodišta?

Na početku svake školske godine, kao i polugodišta, teško je i roditeljima i deci da se odreknu kasnog ustajanja i opuštenog načina provođenja vremena bez obaveza. Bilo bi dobro da se odmah napravi dnevni raspored obaveza kojih će da se pridržavaju i roditelji i deca. Roditelji treba da budu deci uzor u tome. Da deca pravovremeno odlaze na spavanje, da bi mogla da imaju 8 sati da se dobro naspavaju, ustaju i imaju dovoljno vremena za doručak pre početka dnevnih aktivnosti. Što se pre tome pristupi pre će se postići stanje psihološke zagrejanosti odnosno spremnosti mozga za prijem i obradu informacija.

Svakodnevni radni ritam produžuje i produžava koncentraciju, povećava kapacitet za prijem, obradu i pamćenje informacija. Roditelji bi trebali da poštuju vreme učenja tako što će deci omogućiti da ga nesmetano koriste odnosno druženja i posećivanja rodbine i prijatelja organizovati onda kada su i oni i deca završili svoje obaveze. Na taj način pokazuju deci koliko vrednuju njihov trud oko učenja i da su spremni da se uključe kao podrška.

Ljiljana Filipović, porodični psihoterapeut

Zakažite sastanak