Baka Prase, Zorannah, Tamara Kalinić, Anna2Cats, Dunja Jovanić, Marija Žeželj, Jana Dačović, Ana Lazarević, Muđa, Choda, Lea Stanković, Stuberi, Andrija Jo, Nađa Stanojević, Sara Jo – samo su neke od zvezda današnjice za koje djeca i tinejdžeri pokazuju veliko interesovanje. Influenseri svojim životnim stilovima i obrascima ponašanja imaju snažan uticaj na mlade. San o instant slavi i bogatstvu često im izgleda na dohvat ruke.

Influenser (sam naziv potiče od riječi „influence“, koja znači „uticaj“) je osoba koja na svom izabranom mediju govori o nekom proizvodu, radnji ili mestu ili ih podržava, a za to je i plaćena. I dok jedni u njima vide svoje idole, kopirajući ih i objavljujući slične sadržaje na svojim društvenim mrežama, drugi razmišljaju kako i sami da se oprobaju u jednom od najtraženijih zanimanja današnjice. Čini se da su u manjini oni koji kritički promišljaju, svesni da postoji razlika između dobrih i loših namera, korisnih i banalnih sadržaja. Influensere mladi sve više idealizuju. Možda neki smatraju da oni nemaju prevelik uticaj na omladinu, međutim, realnost je drugačija.

Neki od njih imaju pozitivan uticaj, jer motivišu tinejdžere da rade ono što vole i da se trude ukoliko žele da postignu neki cilj. Nažalost, više je onih koji imaju negativan uticaj. Jutjuberi koji u svojim videima psuju i vređaju druge osobe, šalju lošu poruku mladima, naročito najmlađoj populaciji koja ih pomno prati. Slična je stvar i sa promovisanjem materijalnih vrednosti u tim video objavama, što je sve češći slučaj.

Iskreno, podržavam svakog ko se trudi i ko vredno radi. Zato podržavam i posao influensera i jutjubera i smatram da je to zaista dobar način da se dođe do profita – sve dok nemaju negativan uticaj . Mislim da je to, možda, i najveći problem. Zato bi, na neki način, trebalo „korigovati“ YouTube scenu. Ili, jednostavno, zabraniti bilo kakav sadržaj, koji bi na nekog loše uticao.

Problem mladih je što su povodljivi i spremni da se suprotstave starijim i iskusnijim od sebe. Individue koje hrane svoj ego ismevajući druge su današnji uzor mlađim generacijama. Do pre pet godina YouTube je bio mreža koja je muzikom povezivala ljude, a danas je jedna od opasnijih mreža po izgradnju ličnosti. Posledice koje je YouTube doneo su značajne. Premalo poštovanja, previše vulgarnosti, porast nevaspitanja i, najgore od svega, preterana agresivnost. Deca i mladi su upućeni u brojna dešavanja u svetu – svađe i konflikte među osobama koje direktno ne utiču na njihov život, ali ih stimulišu na agresivnost.

Smatram da posao influensera može biti dobar, ako se radi na ispravan način. Postoje ostvarene osobe koje pozitivno utiču na druge, prikazujući da se ništa u životu ne postiže lako i da je za sve potreban trud. Ali, šta je sa onima čiji rad nije vrednovan, iako su godinama sticali znanje i rade odgovorne poslove? Internet je danas leglo opasnosti i sajber nasilja. Decu i mlade treba osvestiti da na kraju dana nije bitno ko se sa kim posvađao i ko je kakav na YouTube-u, već kakve snove sanjamo i šta sa njima možemo da uradimo.

Većina mladih danas dosta vremena provodi na društvenim mrežama. Samim tim, mnogi svoje idole pronađu baš tu. Jutjuberi i Instagram modeli su popularni, imaju dosta novca, lajkova, samopouzdanja i najčešće to stiču bez mnogo truda. Mladi, uglavnom, idu linijom manjeg otpora i maštaju o tome da postanu svetske poznate ličnosti. Doktori, profesori i drugi su morali da ulože više truda i napora da bi postali to što jesu, a i retko ko od njih je poznat na globalnom nivou. Malo je onih koji su svesni činjenice da jedino znanje i veštine daju sigurnost i da nam to niko ne može oduzeti, za razliku od slave i popularnosti influensera, koja se može ugasiti samo jednom napravljenom greškom.

Neminovno je da su Internet i društvene mreže zamenile televiziju i novine, što je samo uvećalo njihov uticaj. Trenutno najveću popularnost uživaju influenseri i jutjuberi. Od onih koji prikazuju svoj život kao idealan promovišući određeni stil života, do onih koji neprimerenim komentarima i banalnim stvarima okupljaju armiju svojih pratilaca.

Njihove navike najviše poprimaju verni pratioci, a, nažalost, to su uglavnom deca i mladi. Oni su već u mladjim razredima osnovnih škola verni fanovi Bake Praseta, Chode, Lee i drugih jutjubera. Nesvesno ili svesno poprimaju obrise njihovog ponašanja. Zato deca ne znaju za određene književnike, pronalazače, nobelovce, ali znaju šta je toga dana doručkovala neka jutjuberka, jer je ona to okačila na svoj kanal. Žive tuđe živote na osnovu tuđih parametara i vrednosti, izgubivši jedinstvenost.

Nametnuti su kao idealni uzori deci, mnoštvom marketinških trikova i reklama koje su neizostavne i upadljive. Na prost i primitvan način neretko komentarišu, čak se i međusobno sukobljavaju, zarad novčane koristi i popularnosti Najranjivija populacija su deca koja nemaju kritičko mišljenje, što bi trebalo da suzbije medijska pismenost. Međutim, ona nije predmet u osnovnoj školi. Zasigurno mogu da kažem da ima dece koja ni u srednjoj školi nemaju određen fond reči, kako bi napisali pismeni zadatak za solidnu ocenu. Svakodnevno se koriste frazama jutjubera, slušaju muziku koju oni vole, oblače se poput njih. Ono što je dodatni apsurd, jeste da jutjuberi diktiraju trendove i manipulišu mladima koji su neorjentisani, nezreli i toga nesvesni. Nažalost, oni su većina

Svemu doprinosi izostanak roditeljske kontrole prilikom korišćenja Interneta i ostalih medijskih sredstava, kao i formiranje Instagram i Facebook naloga pre vremena. Smatram da bi roditelji morali biti upućeniji u aktivnosti svoje djece, kako bi na vreme sprečili interesovanja ka nečemu banalnom. Svi pažljivi pratioci jutjubera i influensera bi trebalo da se zapitaju, nakon odgledanih video klipova, šta su naučili iz toga. Dakle, koja je svrha videa u kome neko komentariše žensko telo na uvredljiv i vulgaran način? Šta me tera da gledam kako neko jedan dan živi život u žutoj boji? To su samo neke od banalnih motiva i tematika koje jutjuberi šalju.

Pored njih strahujem za budućnost. Bojim se da će se jednoga dana naći u nekom udžbeniku, ili biti obavezan i samostalan predmet. Da li ćemo uroniti u propast ili od nje pobeći, zavisi isključivo od nas. Svesna sam današnje ekspanzije medija i društvenih mreža i njihovog štetnog uticaja na mlade. Najveći uticaj na tinejdžere imaju jutjuberi koje svakodnevno prate na društvenim mrežama, kopirajući njihove životne navike i obrasce ponašanja. Deca ne znaju ko je bio Ivo Andrić, niti koja su njegova najpoznatija dela, ali zato znaju broj pratilaca poznatih jutjubera. Znaju i u koliko sati će Baka Prase objaviti ,,disstrack“ na nekoga, koga će da vređa. Oni koje to ne zanima su u manjini, zbog toga trpe posledice i osećaju neprihvaćenost u takvom društvu.

Adolescencija je po prirodi takva da bez, obzira kakvim životom mladi žive, uvek žele neki drugi svet. Imamo li mi da im ponudimo nešto što će nadjačati uticaj influensera? Iako ne treba generalizovati, jer svakako da ima onih sa kritičkim stavom prema načinu rada jutjubera i influensera, činjenica je da njih prati veliki broj mladih, čak i dece koja još nisu upisana u školu.

Zašto?

Jutjuberi i influenseri imaju veliki prostor u medijima, te se tako, na primjer, u jutarnjim programima organizuju ankete u kojima gledaoci ocenjuju koji jutjuber je u pravu. Ne možemo da izbegnemo banalne informacije o njima sa senzacionalističkim naslovima. U medijima se stvara slika koja mladima govori da jutjuberi i influenseri preko noći uspeju da zarade velike sume novca. Zbog velikog broja pratilaca, stvara se lažna slika da su jutjuberi i influenseri prihvaćeni, voljeni i popularni, a da za to nije potreban neki veliki trud – jer se proizvoljan broj pregleda nekog videa može kupiti.

Na taj način se mladima servira novi sistem vrednosti – ne moraju učiti godinama kako bi postali, na primer, lekar specijalista koji će teško preživljavati od svoje plate, ili violinista i pijanista koji, takođe, od malih nogu radi na sebi i neguje svoj talenat.

Znanje jednog doktora specijaliste koje spasava živote, ili umeće nekog pijaniste koje duhovno uzdiže one koji ga slušaju neće nas nikada prevariti i oni svoje znanje i talenat nikada ne mogu izgubiti. Dok, s druge strane, čitamo da je jedna influenserka zaradila veoma dobro promovišući vegansku ishranu, ali je preko noći izgubila pratioce jer je snimljena u restoranu dok jede meso. Dakle, pravo bogatstvo su znanje i talenat, bogatstvo duha i duše po kojima nas prepoznaju, a ne novac stečen na stvaranju lažne, senzacionalističke slike. Takođe, nema novca koji je vredan više od privatnosti, koja se u eri Interneta gubi.

Da li mladi i svet koji na njima ostaje imaju načina, duha, znanja i ljubavi prema pravim vrednostima da izbegnu ovakve zamke i ne postanu moderni robovi potrošačkog društva koji su iskorišćeni za to da neko zaradi na njihovoj radoznalosti?

Internet ne treba da vlada čovekom i njegovim bićem, već obrnuto.

Ljiljana Filipović, porodični psihoterapeut