U vreme finansijske krize, često slušamo kako ljudi nemaju para, ali se ne odriču letovanja. Sociolozi su se bavili ovom temom u više navrata, a i ekonomisti su davali svoj sud. Da li problem leži u tome što nas na odmoru grize savest što trošimo novac?

Nakon godišnjeg odmora bi bilo logično da smo opušteniji, ali nije retkost da se s odmora vratimo još umorniji nego što smo bili. Glavni krivac je novac.

Na vrhu liste stvari koje na odmoru izazivaju nesuglasice, tenzije i svađe vode novac, turističko razgledanje i hrana. To su rezultati nedavnog istraživanja američke kompanije TNS koje je naručio lanac hotela Meriot. Oko 26 posto ispitanika tvrdi da se na godišnjem odmoru prepiru koliko će novca potrošiti, 22 posto parova ne može postići dogovor kako će provesti vreme na putovanju, a za devet posto uzrok svađa je izbor restorana i hrane.

Tri četvrtine ispitanika kažu da će im ovogodišnji odmor biti od vitalnog značaja za njihovo mentalno zdravlje: 44 posto ih računa kako će se na odmoru rešiti stresa, 37 posto ih se nada da će im putovanje podići raspoloženje, a osam posto veruje da će odmor pomoći da se njihov odnos popravi. Ipak, uprkos odlučnosti da se odmore, čak 64 posto žena i 41 posto muškaraca oseća se krivim što troše novac dok su na odmoru.

Putovanje s decom takođe utiče na dodatni stres. Roditelji, otkriva anketa, često nervozno reaguju na svoju decu.

POSTODMORNA DEPRESIJA

Većina zaposlenih se posle godišnjeg odmora i povratka svakodnevnim aktivnostima oseća depresivno.

Vratili ste se sa godišnjeg odmora preplanuli, sveži i puni novih iskustava. Ulazite u dobro poznatu kancelariju, sedate za svoj sto i krećete u nove radne pobede. Ali, iznenada vas obuzima teskoba, počinjete da se gušite, čežnjivo gledate kroz prozor, a radni dan, koji inače proleti, sada traje i traje i traje… Niste jedini, događa se gotovo svima – to je samo uobičajeni šok posle povratka s godišnjeg odmora.

Nedostatak motivacije, depresija, anksioznost, stres i nemogućnost koncentracije samo su neki od problema s kojima se zaposleni susreću prilikom povratka na posao. Problem su i očekivanja poslodavaca, koji od svojih radnika zahtevaju maksimalnu radnu koncentraciju i žestok radni tempo od prvog radnog dana nakon godišnjeg odmora.

U toku sa događajima

Da biste ublažiti šok posle povratka na radno mesto, preporuka je da već tokom odmora budete bar malo u toku sa događajima na poslu. Povremeno pozovite kolege i saznajte šta se događa u kancelariji. To će vam pomoći da se psihički pripremite na stres koji vas neminovno čeka po povratku.

Dobro bi bilo i da se s mora ili mesta gde ste otišli na odmor vratite nekoliko dana pre nego što bi trebalo da počnete da radite. Preteško je iz opuštene morske atmosfere odmah uskočiti u ubrzan radni tempo, pa svoj organizam na taj način bar donekle pripremite za povratak.

Ukoliko vas posle odmora dočekaju sto zatrpan zadacima, hrpa telefonskih i imejl poruka, ne očajavajte jer je to neizbežno. 

“Sindrom godišnjeg odmora“

Da vraćanje s letnjeg odmora može negativno da utiče na psihičko zdravlje ljudi i izazove „sindrom godišnjeg odmora“ koji odlikuju nemir, tuga ili, u pojedinim slučajevima, i depresija, potvrđuju i španski psihijatri koji su istraživali ovaj fenomen.

Sindrom godišnjeg odmora izaziva naglu promenu načina života, realno postoji i posebno se odražava na psihički neuravnotežene ličnosti. Sindrom karakterišu povišena nervoza i čak agresija koje traju dve nedelje posle povratka s odmora. Znaci su nespokojstvo, tuga, apatija, razdražljivost, nemogućnost koncentracije, a nekada se pojavljuju i problemi sa snom i želudačne tegobe. Međutim, ako sindrom ima ozbiljnije simptome, treba potražiti pomoć stručnjaka.

Lagano „zagrevanje“

Komplikovane zadatke odložite sa strane. „Zagrevanje“ bi trebalo da bude lagano i zato se prvo prihvatite onoga što vam najbolje ide. Zahtevni zadaci biće tu i sledeće nedelje. Nikako nemojte da ostajete prekovremeno da biste u rekordnom roku nadoknadili zaostatak. Jedini rezultat svega toga će verovatno biti taj što ćete se kući vraćati s glavoboljom.

Da biste se sačuvali od neprijatnog sindroma, dobro je da preko godine, u vreme vikenda ili praznika, organizovati kratke izlete. Savetuje se da se mirno radi i da se prvih dana rada ne donose važne poslovne odluke“.

Tražite pomoć od kolega ili šefa

Prvih radnih dana posle godišnjeg odmora osećaćete se kao da ste zaboravili da radite svoj posao i trebaće vam više vremena za obavljanje zadataka nego što je uobičajeno. Ono što će vam verovatno otežati situaciju su i obaveze koje su se nakupile u vašem odsustvu.

Ukoliko se mučite sa zaostalim obavezama, ne ustručavajte se da zamolite kolege ili šefa za pomoć. Važno je da ste upućeni u tok poslovanja firme i informisani o bilo kakvim promenama koje su se eventualno dogodile dok vas nije bilo.

Ljiljana Filipović, porodični psihoterapeut