Tinejdžeri koji redovno ručaju u krugu porodice izloženi su manjem riziku za obolevanje od depresije i alkoholizma, a takođe su manje skloni nezaštićenim seksualnim odnosima i konzumiranju droga, pokazalo je jedno istraživanje.
Jedite u društvu dece, a ne pred televizorom.
Porodični ručak je savršena prilika da roditelji koji su inače zauzeti porazgovaraju sa svojom decom. Takvi razgovori mogu imati veliki uticaj na ponašanje tinejdžera u budućnosti, kažu naučnici sa univerziteta Oukland.
Otkriveno je da čak četvrtina tinejdžera koji puše nikada ne deli obrok sa roditeljima, dok veći deo nepušača ima tu naviku. Zajednički ručak poboljšava komunikaciju među članovima porodice te deca radije prihvataju savet roditelja.
Iako nisu česti kao nekad, porodični ručkovi su neophodni. I roditelji i deca su zaposleni, ali česti zajednički obroci su odličan način za razgovor i povezivanje.
Zajednički obrok pokazuje deci da je njihovim roditeljima stalo do njih.
Zabrinjavajući nedostatak komunikacije očeva i dece
Roditeljske veze sa decom sve su slabije, upozoravaju stručnjaci. Deca uzrasta između četiri i dvanaest godina pred televizorom provode svakoga dana između tri i tri i po sata, a s očevima razgovaraju između pet i deset minuta na dan. No, nisu više samo očevi ti koji nemaju vremena za decu zato što su van kuće čitav dan, a kad se vrate toliko su frustrirani i umorni da nisu sposobni da se na pravi način posvete deci. I deca sve češće odbijaju razgovor sa svojim očevima, jer na televiziji baš sad ide program koji žele da vide, moraju da uče, ili možda nisu ispunili svoju dnevnu normu igranja video-igrica.
O nedostatku komunikacije između roditelja i dece, ali i o temama koje se sa tim povezuju, nasilju u školama i zlostavljanju dece, sve više se priča u razvijenim zemljama.
U savremenom potrošačkom društvu deca previše vremena provode sama, a osnova za dobro vaspitanje je u porodici. Posledice nedostatka komunikacije jesu kobne. Ne samo što deca nemaju od koga da nauče vrednosti kojima su se još pre nekoliko godina ponosile tipične evropske porodice, već zbog neznanja, usamljenosti i lakovernosti postaju laka meta pedofila, narkodilera i maloletničkih bandi.
Seksualno zlostavljanje dece posebno je delikatna tema jer većina dece s takvim iskustvom ima problema u kasnijem životu. Ali, kako reći umornom i ljutom tati „Tata, stani, samo da ti nešto kažem”, kad tata nema vremena ni da u prolazu pomazi svog mališana… Ne čudi onda što se većina slučajeva zlostavljanja nikad ne otkrije, a što samo deset do dvadeset odsto otkrivenih zlostavljanja bude predmet sudskog postupka.
Sve je više dece s mentalnim problemima, depresijom, poremećajem pažnje, osećanjem teskobe…
Stručnjaci upozoravaju da je poslednji čas da se promeni sistem vrednosti u porodici i da očevi, zajedno sa majkama, svakoga dana odvoje bar malo vremena za kvalitetno druženje za svojom decom. Posledice prestanka komunikacije zaista mogu biti dalekosežne i veoma bolne za sve članove porodice. Setite se toga svaki put kad poželite da posle posla odremate sat ili dva, uprkos tome što vaš mališan ide za vama skrećući pažnju na sebe.
Radno vreme od 09-17h znači da roditelj po ceo dan nije sa detetom. Kad dođe kući posle celog dana na poslu obično nema ni volje ni snage da razgovara sa detetom i da odgovara na njegova ponekad “dosadna pitanja”. Posle čuvene rečenice skoro svih roditelja: “ pusti me molim te samo sat vremena da se odmorim, imala sam težak dan na poslu” dete se povlači u sebe i u svoju sobu. Dete pokušava jedan dan, drugi, peti …. Prolazi vreme, a dete je samo, ima sve više slobodnog vremena i shvata da ga niko ne kontroliše i tu dolazi do jednog od problema koji u poslednje vreme zahvata sve veću populaciju dece.
Slobodno vreme, kao jedan od mogućih uzroka devijantnog ponašanja maloletnika vrlo često je tema različitih naučnih istraživanja i rasprava. Činjenica je da maloletnici većinu devijantnih oblika ponašanja pokazuju upravo u slobodno vreme. To ne znaci da je neorganizovano slobodno vreme direktni uzrok ovakvog ponašanja. Uzroci i razlozi su mnogo kompleksniji i vezani su za društvene okolnosti i individualne sklonosti i mogućnosti maloletnika. Neorganizovano provođenje slobodnog vremena, kojeg mladi imaju sve više, dovodi do dosade, pa se traže najrazličitiji načini za njeno prevazilaženje.
Ljiljana Filipović, porodični psihoterapeut
