Sreća (ili radost) je subjektivno stanje zadovoljstva životnom situacijom, povezano sa osećajem ispunjenosti i uživanja. Pojam sreće je bio naširoko proučavan i objašnjavan kroz čitavu ljudsku istoriju, što oslikava univerzalni značaj koji ljudi pridaju sreći. Mnogi etičari su sreću smatrali najvećim dobrom i ciljem ljudskog života.

U stanja koja su blisko povezana sa srećom uključeni su zdravlje, bogatstvo, uživanje u životu, sigurnost, zadovoljstvo i ljubav. U stanja suprotna sreći uključeni su patnja, tuga, strepnja, briga i bol. Sreća se često povezuje sa prisustvom povoljnih uslova kao što su porodični život ispunjen ljubavlju i ekonomska stabilnost. Nepovoljni uslovi, kao što su uvredljive i ponižavajuće lične veze, gubitak zaposlenja i konflikti, smanjuju izglede za ličnu sreću. Međutim, mnogi mislioci smatraju da sreća umnogome zavisi od stava koji čovek zauzme u takvim, nepovoljnim, uslovima.

Premda ideal sreće sadrži težnju za beskonačnim trajanjem, nasuprot nesreći koja zahteva prolaznost, sreća se u stvarnom životu uglavnom javlja na trenutke, a trajnije kao projekcija u budućnost (u vidu nade) ili u prošlost (podsećanje na drage uspomene).

Sreća je ipak, subjektivan pojam. Za bolesnog znamo šta je sreća, za gladnog isto tako. Svoju sam do skoro znala da poistovetim sa npr. položenim ispitom, ukusom omiljene čokolade, šetnjom pored reke, kako to kažu danas neke poznate ličnosti „sitnicama“. Činjenica je da se život od takvih sitnica i sastoji, ali to je samo deo puta kojim idemo i sasvim sam sigurna da nije cilj. U čovekovoj prirodi je da stalno teži boljem i lepšem.

Sreća je kada imate nekoga ko vam se raduje, zbog svega što jeste. Danas je malo onih koji mogu da vas vole baš takvim – nesavršenim, sasvim običnim. Nadam se da imate nekoga kome se iskreno radujete, i da postoji neko ko se raduje vama. Takva sreća je sinonim za jednu vrstu ljubavi.

Sreća pojedinca bi zapravo morala biti cilj ekonomske delatnosti. I tu nije obavezno značajan prihod. Svakako da je neophodna izvesna količina novca da bi se uopšte nešto započelo. Ali isto toliko bitno je i nešto drugo – i to je vreme!
Danas ima puno ljudi koji su nezadovoljni jer imaju vremena ali nemaju novca, dok sa druge strane ima ljudi koji imaju novca ali vremena zato više nemaju. Ni jedno nije ekonomski idealno stanje. Radi se o tome da se nađe optimalna kombinacija.
Problem stvara takozvana manija poređenja. Čovek teži da se svuda poredi – sa najboljima, najbogatijima, najatraktivnijima. To guši sreću i zadovoljstvo jer se vrti oko toga da se u poređenju sa drugima dobro kotiramo. Tako nikad ne dolazimo u situaciju da kažemo: ovo sad radim iz sopstvenog interesovanja ili da pratim one ciljeve koji mene zanimaju.

Ukoliko sve to jasnije sagledamo, vidimo da stvari koje poseduju veliki potencijal sreće uopšte nisu dostupne kupovinom.
Kupiti npr. možemo krevet ali ono što nam je potrebno za sreću je san. Uopšteno možemo zaključiti da se sreća zbog materijalnih stvari brzo potroši, novom autu se radujemo nekoliko nedelja, novoj garderobi nekoliko dana tada ponovo treba nešto još novije još bolje da bi se neko kratko vreme osećali zadovoljno. Ali ako posmatramo socijalni život ustanovićemo da se zadovoljstvo ne troši u istoj meri. Viđati se sa prijateljima uvek je jednako atraktivno.Mnogim ispitivanjima je potvrđeno da društveni život igra centralnu ulogu u ljudskoj sreći. A do toga se ne dolazi kupovinom.

Ljiljana Filipović, porodični psihoterapeut