Slobodno vreme ima značajnu funkciju u organizaciji porodičnog života:da se u okviru njega razvija osećaj pripadnosti  i unapredjuju odnosi u porodici i da se podstiče i usmerava razvoj dečijih sposobnosti i interesovanja.

Iskustvo ukazuje na to da postoje dve tendencije u organizaciji slobodnog vremena: roditelji ili imaju nedostatak slobodnog vremena jer su poslovno angažovani  i taj model preslikavaju na decu koja nemaju dovoljno slobodnog vremena jer su preopterećena vanškolskim obavezama.

Preumorni i prenapeti roditelji stižu dotle da ne mogu da budu dobri roditelji. Oni treba da nauče da se brinu i neguju svoje potreebe podjednako kao i potrebe dece.

Sa druge strane se u praksi susrećemo i sa roditeljima koji imaju dovoljno slobodnog vremena ali ga neadekvatno koriste  zbog poremećenih porodičnih odnosa ili loše organizacije. U tom slučaju deca imaju previše slobodnog vremena koje nije dobro organizovano jer nemaju u roditeljima uzore kako da ga koriste.

Kako  pronaći zlatnu sredinu izmedju ovih ekstrema?

Roditeljima je takodje kao i deci potrebna ljubav, razgovor i uvažavanje njihovih potreba. Roditelji treba da neguju svoje partnerstvo tako što će imati svoje vreme bez dece u toku dana barem pola sata. Oni treba da odrede vreme kada se tokom dana posvećuju deci što je bolje nego da im posvećuju kompletno slobodno vreme.

Roduitelji treba sebi da ugadjaju u hrani, izlascima i druženjima sa odraslima nezavisno od roditeljstva.

Da bi u tome uspeli treba da koriste usluge deda, baba, komšija, prijatelja….. Nemojte da mislite da ako ste roditelj morate da se žrtvujete, i nemojte biti skloni nametanju osećanja krivice  deci za svoja neostvarena očekivanja.

Činjenica je da ako organizujete svoj život tako da ste zadovoljni svojim partnerskim i prijateljskim  odnosima, onda ćete sa lakoćom moći da se posvećujete i deci.

Važno je da roditelji deci ne nameću svoje ambicije i mnogobrojne aktivnosti da bi ih ga zaštitili od potencijalno štetnih uticaja vršnjaka i drugih spoljašnjih izazova.

Deci treba ponuditi široku lepezu  mogućnosti koje su u skladu sa njihovim uzrastom, sposobnostima i interesovanjima, kao  i mogućnost za promenu aktivnosti  u pravcu iznalaženja onih koje im najbolje odgovaraju.

Medjutim ne treba zaboraviti da sve aktivnosti van porodice i onda kada su adekvatno izabrane i osmišljene ne mogu zameniti potrebu dece za kvalitetno provedenim slobodnim vremenom  sa porodicom.

U funkcionalnim porodicama postoje fleksibilni, jasni i usaglašeni zahtevi roditelja kako u svakodnevnim aktivnostima tako i u načinu provodjenja slobodnog vremena. Deca u njima imaju već izgradjene standarde u okviru socijalno poželjnih normi ponašanja i mogu da se odupru vršnjačkim standardima u koje se ne uklapaju i drugim izazovima kojima teško odolevaju. Deca iz disfunkcionalnih porodica traže u pripadnosti vršnjačkoj grupi zamenu za porodicu.

Decu treba usmeravati da provode slobodno vreme u skladu sa svojim sposobnostima i interesovanjma ali i školskim obavezama. Slobodno vreme je u funkciji ostvarivanja školskih obaveza- ukoliko ih nisu ostvarili onda ga nemaju dok ih ne ostvare. Važno je da se utvrde prioriteti i u pogledu paralelnih kurseva i škola koje pohadjaju i da to ne remeti mogućnost praćenja i savladavanja programa redovne nastave.

Većina dece provodi svoje  vreme uz tv, telefon ili komjuter, u igraonicama umesto da se igraju, pričaju i druže sa vršnjacima.

Decu treba usmeravati na obrazovne emisije koje neguju njihove kreativne potencijale, obogaćuju rečnik,jezik. Sve što gledaju,slušaju, igraju, nosi neke vrednosti o kojima treba razgovarati.

ISTRAŽIVANJA POKAZUJU DA  dečije emisije mnogo bolje deluju na decu ako ih roditelji gledaju zajedno sa decom i komentarišu.

Roditeljima se preporučuje da odredjuju koliko i šta će njihova deca gledati na televiziji i telefonu.

Slobodno vreme je obično vreme u večernjim satima kada su i roditelji i deca umorni od dnevnih obaveza što može da se odrazi loše na njihovu komunikaciju, pogotovu ako ne umeju da se oslobode dnevne napetosti i umora kroz razgovor i zajedničke aktivnosti. Sve češće je u porodicama prisutno opuštanje kroz pasivne aktivnosti gledanja televizijskog programa, čitanja novina, ili korišćenja interneta bez medjusobne  razmene inforormacija o  tim sadžajima.

Ljiljana Filipović, porodični psihoterapeut