Razlike izmedju samoće i usamljenosti

Živimo u svetu koji nameće brz tempo života I malo slobodnog vremena. Zbog toga bi bilo korisno da naučite da uživate u samoći, i da joj se povremeno prepustite.
Da biste u samoći uživali važno je da znate razliku između usamljenosti i samoće. Iako se ove dve reči često koriste kao sinonimi, one to ni u kom slučaju nisu. One zaista mogu izgledati isto, obe karakteriše to da nema prisustva druge osobe.

Usamljenost je povezana sa osećanjem izolacije. Dešava se da se i kada smo okruženi ljudima, osećamo usamljenim, i to je jedan od najgorih oblika usamljenosti. Usamljenost je osećanje koje signalizira da nešto nedostaje. Najčešće je to razumevanje drugih kada smo njima okruženi, a nedostatak drugih kada nismo, ali usamljenost ne definiše u potpunosti samo prisustvo drugih.
Samoća je situacija u kojoj smo sami, ali se ne osećamo usamljeno, u samoći nema osećanja izolacije, osećanja da smo na neki način izopšteni, da ne pripadamo i da nam nedostaje razumevanje drugih. Samoća je pozitivno i konstruktivno stanje u kome se bavimo sobom, svojim mislima, osećanjima, ponašanjima i razlozima za ta ponašanja. U samoći možemo da analiziramo svoje postupke, napravimo strategiju ponašanja koja će biti najbolja za nas i neće biti štetna po druge.

Korist koju imamo od samoće

Samoća nam omogućava kreativnost, u samoći ćemo najbolje moći da se posvetimo čitanju, uživanju u prirodi, razmišljanju, sopstvenom razvoju. Samoća podrazumeva unutrašnji mir koji proizilazi iz stanja unutrašnjeg ravnooteže. Ona predstavlja uživanje u tišini i ona je nešto što sami razvijamo. Takođe, ona predstavlja priliku za samoregeneraciju .
Samoća je nešto što sami biramo, usamljenost nam je nametnuta od strane drugih.
Samoća je svima potrebna. U zavisnosti od toga kakvi smo kao ličnost, zavisiće i to koliko nam je samoće potrebno. Nekima će biti dovoljno desetak minuta dnevno, nekima će biti potrebni sati. Ukoliko vam samoća nije potrebna ni malo, ukoliko nemate potrebu da budete sami nikada, to može da znači da ste, zapravo, uplašeni od usamljenosti, ili i da jeste usamljeni iako ste okruženi ljudima. U tom slučaju bilo bi dobro da razumete zašto je situacija takva i da vidite šta možete da učinite da je promenite. Ako ne možete u tome da uspete sami, potražite stručnu pomoć, jer za lični razvoj je važno da možete da podnesete samoću.

Socijalni psiholozi, ističu veliku važnost potrebe da se pripada grupi, potrebe da se osoba uklopi u svoje socijalno okruženje, da bude dobro adaptirana i da ima dobru komunikaciju sa ljudima oko sebe. Čovek je društveno biće I neophodan mu je dobar kontakt sa drugim ljudima. Socijalna adaptiranost je često kriterijum mentalnog zdravlja. Socijalni kontakti su od suštinske važnosti za svakog čoveka. Međutim, kada smo suviše fokusirani na jednu sferu, imamo tendenciju da zanemarimo druge. Stoga psiholozi danas često zanemaruju važnost samoće. Dešava se da je zanemare čak i onda kada osoba dođe u situaciju da ima problem u socijalnim kontaktima, ili da želju ljudi da budu sami protumače kao patološku posmatrajući situaciju kroz lupu adaptacije u socijalnim odnosima. Ne treba zanemariti koristi koje možemo imati od samoće. ali ne treba ni preterati.

Ravnoteža samoće i druženja

Ekstremnost nikada i ni u čemu nije dobra. Postoji izreka koja promoviše vrednost balansa i glasi “zlatna sredina”. Zato treba biti oprezan u tome kako tumačimo i kako doživljavamo, sebe ili svet oko sebe. Da bismo bili dobro uravnoteženi i u stanju da radimo na sebi i svom ličnom razvoju, treba da postignemo ravnotežu između potrebe za samoćom i potrebe za društvom.
Istraživanjem u Americi na učenicima prvog razreda srednje škole došlo se do zaključka da starija deca, odnosno deca koja ulaze u pubertet, biraju da više vremena provode sami. Ono što je važno je da su se njihovo emotivno doživljavanje i razvoj poboljšali nakon nekog vremena koje su proveli sami. Oni adolescenti koji su proveli optimalno vreme sami, bili su se mentalno, psihološki najzdraviji.
Svet u kome živimo je svet komunikacije i razmene informacija. Svakodnevno neko od nas nešto zahteva i očekuje. Važno je da se u takav svet uklopimo, da smo u stanju da odgovorimo na većinu zahteva koji se pred nas postavljaju i da budemo u kontaktu sa njim. Međutim, često zaboravljamo koliko je važno biti u stanju da se isključimo iz njega povremeno i da napravimo hijerarhiju zahteva na koje možemo da odgovorimo.

Samoća i kreativnost

Sposobnost da se bude sam je povezana sa kreativnošću. Istraživanja koja su sprovođena na adolescentima pokazala su da oni adolescent koji nisu u stanju da budu sami imaju značajno manju verovatnoću da će ispoljiti svoje kreativne sposobnosti.
Drugi ljudi mogu biti naporni, mogu nam skretati pažnju i oduzimati vreme, ali kada govorimo o samoći, i o tome da treba biti odvojen od ljudi neko vreme, fokus nije na ljudima koji nas nerviraju ili na onima koji su previše zahtevnii i zavisni. I .kada smo okruženi ljudima sa kojima nam prija da provodimo vreme, oni zahtevaju određeni deo naših emocionalnih i kognitivnih resursa. Vi koristite deo svoje psihičke, mentalne energije na razmišljanje o tome koje su njihove potrebe ili na razmišljanje o tome kakav utisak ostavljate na njih. Ovo se dešava i kada niste nesigurni u sebe i kada nemate poroblema sa samopouzdanjem. Postoji još jedna mogućnost koja crpi vaše resurse, To je situacija u kojoj prosto osećate nečije prisustvo u prostoriji, osećate da sa nekim delite prostor, i onda kada između vas nema komunikacije i/ili razgovora.
U samoći postoji sloboda, i to ne samo sloboda od ograničenja koja dolaze sa prisustvom drugih ljudi, već i sloboda da radimo šta god želimo i sloboda da pustimo naše misli da lutaju. To je još jedan od razloga zašto samoća, kada je umerena predstavlja pre karakteristiku snage nego razlog za zabrinutost, naročito kada rezultira konstruktivnoću i kreativnošću.

Samoća i sposobnost uživljavanja

Ljudi koji uživaju u samoći, kako istraživanja pokazuju, imaju bolju sposobnost uživljavanja. Tako ljudi koji biraju profesije koje zahtevaju samoću ( istraživači polarnih oblasti) imaju bolju sposobnost da se užive u film koji gledaju ili saopštavaju o većem stepenu zadovoljstva u aktivnostima kao što su posmatranje prirode, meditacija i tome slično.
U samoći smo mnogo skloniji da, kada razmišljamo, pronalazimo nove načine za posmatranje sebe, ali i da postavimo listu prioriteta u svom životu koja je autentična i koja će nas, ukoliko je sledimo, činiti srećnijim i zadovoljnijim. Takođe, kada u samoći razmišljamo o drugim ljudima, lakše dolazimo do razumevanja drugih, a samim tim i do načina da sa drugima bolje sarađujemo . Moguće je da ljudi koji vole samoću promene doživljavaju kao ugrožavajuće i da su naučili da u određenim situacijama pronalaze smisao izvlačeći snagu iz unutrašnjih izvora zato što je spoljni sistem podrške zakazao. Oni su naučili da je, u teškim situacijama, samoća najisplativija. Norveški pisac Ibzen je rekao: “Čovek je najači kad je sam”, što znači kada je siguran da može da se osloni na sebe u suočavanju životnim teškoćama.

Ljiljana Filipović, porodični psihoterapeut