1. Kako razgovarati sa svojom decom o fiziološkim, socijalnim i emocionalnim promenama u pubertetu?
2. Kako da roditelji razgovaraju sa svojom decom u pubertetu o ljubavi i seksu?
3. Kada da razgovaraju?
4. Koji je najbolji način da roditelji pomognu svojoj deci da usvoje njihove vrednosti?
5. Kako im u tome može pomoći psihoterapija?

1. Pojavu prvih sekundarnih karakteristika neke devojčice prihvataju sa ponosom što odrastaju i zele da o tome razgovaraju sa roditeljima dok se druge stide tih promena. Njihov odnos prema telesnim promenama zavisi od toga kako će ih na to roditelji pripremiti posebno majke. Ako se o tome ratzgovara kao o normalnim razvojnim periodu kroz koji prolaze i dečaci tog uzrasta i objasni detaljno fiziološka i psihološka priroda promena to će im pomoći da budu manje zbunjene i uplašene. Uz to bi majke trebale da daju uputstva o načinu odrzavanja telesne higijene. Razgovor o tome je osnova za komplikovanije teme o ljubavi i seksu.

Dečake bi takodje očevi trebalo da pripreme na fizičke, socijalne i emocionalne promene koje će se desiti uključujući i to da razumeju promene kod devojčica. Zbog toga što one ranije sazrevaju moze se desiti da su im interesantniji stariji dečaci nego vršnjaci. Očevi treba da budu uzori za modelovanje u pogledu odrzavanja lične higijene i zabrane da dodiruju druge bez njihove dozvole da im se ne bi desilo da postanu i sami zrtve seksualnog uznemiravanja. U tom periodu i dečacima i devojčicama moze biti neprijatna razmena nežnosti sa roditeljem suprotnog pola.

Deca se inače u pubertetu više okreću sebi i vršnjacima. Mnogo vremena provode pred gledalom, fizički izgled i odevanje su im veoma važni. U potrazi za modelima identifikacije uzori im mogu biti poznate ličnosti iz sveta filma, mode, sporta,… koje mogu imitirati..mada paralelno teče proces preispitivanja i sumlji svih autoriteta. Roditelji se teško snalaze izmedju njihove sve jače potrebe za nezavisnošću koja se manifestuje u ispitivanju granica slobode i istovremene potrebe za jasnim granicama. Kroz prenaglašeno ponašanje-uvrede, psovke napade na druge i oblačenje deca pokušavaju da uskoče u cipele odraslih.

Treba im jasno dati do znanja gde su granice, odnosno postaviti zabrane uz istovremeno pružanje pomoći da shvate šta njihovo ponašanje, izgled, oblačenje poručuju drugima i kakve mogu da budu posledice. Ako govore uvredljivo o odraslima ili psuju to ne treba da prodje kao nešto što sva deca u pubertetu rade.

2. Roditelji su deci uzori za razumevanje koncepata ljubavi i seksa. Prvo dečije otkriće na nivou uzrasta petog razreda moglo bi da bude da seks nije samo čin koji odrasli praktikuju radi radjanja potomstva već radi sopstvevog uživanja. Koncept seksa kao izraza ljubavi, bliskosti i poštovanja izmedju dvoje ljudi je teško shvatljiv zbog duplih poruka koje dobijaju iz filmova, tv-a, časopisa, interneta, gde se često promoviše kao još jedna vrsta zabave. Roditelji treba da objasne deci da seks predstavlja način iskazivanja emocionalne bliskosti i poštovanja, uvažavanja potreba partnera. Treba im pokazati na koje se sve načine iskazuje bliskost i uvažavanje-od toga što će zagrliti partnera i reći volim te do toga što će mu pripremiti poklon iznenadjenje, ukazati pažnju za trpezom.

3.Sa decom o ljubavi i seksu treba razgovarati kad god se ukaže prilika – tokom tv programa tako što će komentarisati ljubavne scene dajući objašnjenje šta se dešava i u pozitivnim i u negativnim scenama bliskosti u odnosu na vrednosti roditelja. Osnovna poruka deci treba da bude da je seks samo za odrasle. Vreme kada treba početi razgovor o upuštanju u seksualne odnose je na uzrastu 9-10 godine. Nepričanje o seksu – time šalju deci poruku da ne razumeju potrebe dece.

4.Ključ za održavanje uspešnog i bliskog odnosa sa decom je da roditelji prihvate da deca koja su im se ranije rado poveravala sada to radije rade sa vršnjacima obično iza zatvorenih vrata svoje sobe. Ako je do tada izgradjen iskren i otvoren odnos sa decom može se uprkos tome i dalje negovati. Treba poštovati njihovu privatnost , ne ulaziti u sobe bez kucanja, negovati odnos razumevanja i podrške.

Najbolji način da roditelji pomognu deci da usvoje njihove vrednosti u periodu traganja za sopstvenim identitetom je da kroz dijalog oni sami postavljaju pitanja i tragaju zajedno sa roditeljima za odgovorima.

Ne treba im nuditi gotova rešenja, ne treba im držati predavanja, već ih treba aktivno slušati sa empatijom za njihove potrebe i osećanja koja mogu da budu snažna i da ih uvedu u patnju i neprilike zbog neuzvraćene ljubavi. Budite im roditelj, a ne drugar. To znači aktivno interesovanje za život dece-ko su im drugovi, sa kim izlaze, gde izlaze i šta traže na internetu. U velikom spoljnom svetu punom opasnosti i izazova deci je potrebno roditeljsko vodjenje da bi njime bezbedno plovili.

5. Pre svega edukacijom u pogledu dečijih razvojnih potreba i adekvatnim načinima sa njihovog zadovoljavanja, zatim usmeravanjem na ozbiljan odnos prema dečijim emocionalnim problemima i adekvatnim načinima njihovog razrešavanja.

Ljiljana Filipović, porodični psihoterapeut