Kako ublažiti štetne posledice razvoda?

Razvod se smatra najvećim stresom posle gubitka člana porodice. Najčešći razlozi razvoda su konflikti usled nemogućnostti prevazilaženja razlika odnosno loša komunikacija koja onemogućava postizanje dogovora oko raspodele obaveza i odgovornosti, alkoholizam, narkomanija, zlostavljanje i zanemarivanje, prevara, poslovna prezauzetost.
On uvodi sve članove porodice u novu organizaciju porodičnog života. Svaki član te promene podnosi i doživljava različito zavisno od značenja koje pridaje razvodu.

U našoj kulturi se razvodu često pripisuju negativna značenja gubitka, raspada porodice, sramote, bruke itd. a zanemaruju se pozitivni efekti razvoda. Naime ako su odnosi u porodici poremećeni bolje je razvesti se nego ostati u braku jer će više štetnih posledica deca imati od lošeg braka nego od dobrog razvoda.

Negativni efekti razvoda na decu zavise pre svega od načina na koji se razvod odvija i uspostavljaju odnosi izmedju roditelja. Ako roditelji saradjuju da bi se usaglasili oko reorganizacije porodičnog života razvod može proći bez posledica. Istraživanja pokazuju da su najveći štetni efekti razvoda ako deca ostanu u žarištu konflikata i neprijateljskih odnosa svojih roditelja.

Najvažnije je deci objasniti razloge razvoda primererno uzrastu i njihoivim mogućnostima razumevanja. Roditelji bi trebali da imaju usaglašenu priču o razlozima razvoda . Ukoliko ne mogu da se usaglase ne bi trebali da vrše pritisak na decu da falsifikuju svoja viđenja da bi se priklonila viđenju realnosti svakog od roditelja. Ako se obrate porodičnom terapeutu on će im pomoći da razviju sveobuhvatnu postrazvodnu porodičnu priču koja bi porodici omogućila da prihvate različita viđenja porodične realnosti uključujući uvažavanje viđenja dece o aktuelnoj situaciji.

Roditelji bi trebalo da se usaglase oko stareteljstva nad detetom i buduće organizacije porodičnog života i da postignut dogovor zajedno saopšte deci. Decu ne treba dovoditi u situacuiju da ona o tome odlučuju, da se na njih prebacuje odgovornost odraslih. Treba deci dati do znanja da ih roditelji i dalje vole i potvrdu da mogu i dalje da vole oba roditelja, da ona nisu kriva za razvod roditelja. Takodje im treba pružiti sigurnost da će se roditelji dogovarati oko njihovih potreba, da će redovno vidjati roditelja sa kojim ne žive i precizirati način i učestalost vidjenja.
Kada se razvod odvija na ovakav način on može biti koristan za sve članove porodice: ukoliko su odnosi bili konfliktni razvod može biti olakšanje i za decu i za roditelje. Roditeljima može pružiti priliku da unaprede svoje roditelstvo i preuzmu više odgovornosti nego ranije a deci podsticajniju klimu za dalji psihički rast i razvoj.

Porodična medijacija je stručno posredovanje u pregovaranju izmedju strana u sporu sa ciljem postizanja sporazuma oko rodiuteljstva u procesu razvoda ili razrešavanja konflikata izmedju roditelja i dece.

Ako roditelji i posle razvoda ostanu u konfliktnim odnosima i manipulišu decom da bi se međusobno povređivali deca doživljavajju unutrašnji rascep zbog nemogućnosti da se opredele za jednog od roditelja jer ih oboje vole, što se može loše odraziti na njihovu emocionalnu stabilnost, samopouzdanje, identifikaciju sa rodnom ulogom i budući izbor partnera.
Neusaglašenost roditelja deca mogu koristiti da bi manipulasala i priklanjala se roditelju koji im više popušta. Roditelju koji je popustljiv i prezaštićujuć bi bilo korisno ukazati na štetne posledice po dete-nesamostalnost i nesigurnost da se samo upusti u borbu sa životnim teškoćama. Ukoliko to ne urodi plodom treba potražiti pomoć terapeuta.

Dobit od razvoda bi mogla da bude uvid u čemu su partneri grešili a samim tim i mogućnost da u sledećem izboru ne ponove iste greške. To se postiže kroz realnu procenu sebe i svojih potreba i očekivanja od partnerskog odnosa.

Kako će razvod i ponovo stupanje u brak roditelja uticati na decu zavisi od shvatanja roditelja o braku i razvodu, od uzrasta i faze razvoja deteta. To treba posmatrati iz perspektive svakog pojedinačnog deteta. Porodice koje se formiraju nakon razvoda porodični terapeuti koriste naziv step porodice ili rekonstruisane porodice.
Deca koja su izgubila poverenje u roditelje tokom razvoda će biti opreznija u investiranju sebe u novi odnos sa odraslima.
Kako će deca prihvatiti očuha ili maćehu-step roditelje, zavisi od pristupa njihovih bioloških roditelja i opreznog pristupa očuha ili maćehe. Dete treba postepeno kroz druženje upoznavati sa novim partnerom tek pošto ste sigurni da je ta veza stabilna. Koliko će empatije za potrebe dece u rekonstruisanim porodicama imati step roditelji zavisi od njihovog kapaciteta za roditeljstvo i spremnosti da ga radom na sebi nadgrađuju.

Ne treba robovati stereotipu zle maćehe ili očuha. Moja praksa ukazuje na mogućnost da steep roditelji budu bolji od bioloških roditelja.

Liljana Filipović, porodični psihoterapeut