Da bismo dobili maksimalnu korist za naše zdravlje, dobro je češće odlaziti na odmor, makar i kraći. Na taj način menjamo atmosferu oko nas i punimo se energijom. Niko to ne može poreći: putovanje ili napuštanje kuće na nekoliko dana je zaista lekovito. Čak i ako ste udaljeni samo nekoliko kilometara i samo za vikend, vratićete se regenerisani i napunićete baterije.

Kada ste poslednji put napravili pauzu od posla, saobraćaja, gužve i svakodnevnih obaveza? Odmor nije luksuz, već nužnost. Bilo da je to samo vikend ili dan na selu, prednosti su mnogobrojne, od smanjenja stresa do prevencije raznih bolesti (posebno virusnih).

Odmor nas stimuliše, prazni um i pomaže nam kada donosimo važnu odluku. Vraća energiju potrošenu tokom godine. Radujemo se dugo očekivanim danima odmora, posebno kada je mozak „spaljen“ i telo nam ispostavlja račun. Odmor znači odvojiti se od svega (i svakoga) nekoliko dana, posvetiti trenutke sebi i ljudima koje volimo, opustiti se i istovremeno rezervisati najbolju prevenciju od bilo kojeg zdravstvenog problema. Ljudi koji dobijaju virusne ili bakterijske infekcije imaju slab imunitet.

Stres, nedostatak sna, svakodnevni problemi sprečavaju naše telo da reaguje na patogene agense. Zato su grip, bronhitis i prehlade tako česte bolesti. Na odmoru više spavamo, opušteniji smo i brige su daleko. Na taj način imuni sistem jača i možemo reći „zbogom“ mnogim bolestima. Ovo nije sve. Uživanje u slobodnom vremenu i udaljavanje od rutine proizvodi sledeće efekte:

• Reguliše krvni pritisak
• Poboljšava kvalitet sna
• Smanjuje stres i mišićne kontrakture (osim ako je hotelski jastuk veoma različit od našeg)

Koje su prednosti odlaska na odmor?

Pored pogodnosti za naše zdravlje, napuštanje rutine za kratko vreme ima i druge pozitivne efekte. Odmor ne mora nužno trajati mesec dana i odvesti nas na hiljadu kilometara od kuće. Sa kratkim epizodama tokom cele godine možemo da izmenimo vazduh, odmorimo se i uživamo u drugačijem okruženju. Mogućnost da imate nekoliko slobodnih dana značajno poboljšava raspoloženje.

Putovanja takođe:

• Produžavaju život
• Smanjenjem stresa, holesterola i hipertenzije, možemo da živimo duže

Dakle, ako želite da pređete 90 godina, organizujte različita „bekstva“ svaka dva ili tri meseca.

Putovanja povećavaju energiju

Hronični umor je danas čest problem. To je uglavnom zbog nedostatka odmora i previše dnevnih obaveza (između ostalih faktora). Putovanja nam omogućavaju da napunimo baterije i vratimo se sa više vitalnosti.

Povećavaju kreativnost

Ako je teško donositi dobre odluke, smisliti nešto originalno ili dati najbolje na poslu? Možda je vreme za odmor.
Naravno, odvajanje od rutine pomaže nam da kreativno razmišljamo. Neophodno nam je posebno kada moramo doneti važnu odluku. Pozitivan efekat traje više od mesec dana, nakon povratka kući. Zato preporučujemo kraće, ali dobro raspoređene odmore. Drugim riječima, ne treba čekati dve ili tri nedelje odmora; bolje je planirati male izlete vikendom, iskoristiti praznike koliko god je to moguće. Na ovaj način, promena nije previše drastična i mi smo manje pod stresom. Tako ćemo i izbeći post-praznični sindrom koji stvara depresiju.

More ili planina? Leto ili zima?

Glavna svrha putovanja treba da bude blagostanje. S tim ciljem treba izabrati putovanje. Na primer, ako patite od visokog krvnog pritiska, savetujemo vam da izaberete more, ako imate nizak pritisak, planina je bolja. Oni sa veoma osetljivom kožom bi trebalo da obrate pažnju na odmore koji uključuju aktivnosti na otvorenom i pod suncem tokom više sati. U ovom slučaju, možda bi mogao biti dobar izbor planirati ovakvo putovanje zimi ili organizovati izlaske rano ujutro ili pri zalasku sunca.

Planinske destinacije su idealne ako patite od alergijskog rinitisa: tamo ćete naći manje zagađenja. Ljudi koji su alergični na ugrize insekata trebali bi izbegavati šume, ribnjake, vlažna mesta i uvek poneti lekove prve pomoći. Vrućina i duga putovanja avionom su zakleti neprijatelji varikoziteta, jer otežavaju cirkulaciju krvi na nogama. Isto važi i za osobe koje pate od zadržavanja tečnosti.

Ljiljana Filipović, porodični psihoterapeut