POSTODMORNA DEPRESIJA

Većina zaposlenih se posle godišnjeg odmora i povratka svakodnevnim aktivnostima oseća depresivno.

Vratili ste se sa godišnjeg odmora preplanuli, sveži i puni novih iskustava. Ulazite u dobro poznatu kancelariju, sedate za svoj sto i krećete u nove radne pobede. Ali, iznenada vas obuzima teskoba, počinjete da se gušite, čežnjivo gledate kroz prozor, a radni dan, koji inače proleti, sada traje i traje i traje… Niste jedini, događa se gotovo svima – to je samo uobičajeni šok posle povratka s godišnjeg odmora.

Nedostatak motivacije, depresija, anksioznost, stres i nemogućnost koncentracije samo su neki od problema s kojima se zaposleni susreću prilikom povratka na posao. Problem su i očekivanja poslodavaca, koji od svojih radnika zahtevaju maksimalnu radnu koncentraciju i žestok radni tempo od prvog radnog dana nakon godišnjeg odmora.

U toku sa dogadjajima

Da biste ublažiti šok posle povratka na radno mesto, preporuka je da već tokom odmora budete bar malo u toku sa dogadjima na poslu. Povremeno pozovite kolege i saznajte šta se događa u kancelariji. To će vam pomoći da se psihički pripremite na stres koji vas neminovno čeka po povratku.

Dobro bi bilo i da se s mora ili mesta gde ste otišli na odmor vratite nekoliko dana pre nego što bi trebalo da počnete da radite. Preteško je iz opuštene morske atmosfere odmah uskočiti u ubrzan radni tempo, pa svoj organizam na taj način bar donekle pripremite za povratak.

Ukoliko vas posle odmora dočekaju sto zatrpan zadacima, hrpa telefonskih i imejl poruka, ne očajavajte jer je to neizbežno.

“Sindrom godišnjeg odmora“

Da vraćanje s letnjeg odmora može negativno da utiče na psihičko zdravlje ljudi i izazove „sindrom godišnjeg odmora“ koji odlikuju nemir, tuga ili, u pojedinim slučajevima, i depresija, potvrđuju i španski psihijatri koji su istraživali ovaj fenomen.

Sindrom godišnjeg odmora izaziva naglu promenu načina života, realno postoji i posebno se odražava na psihički neuravnotežene ličnosti. Sindrom karakterišu povišena nervoza i čak agresija koje traju dve nedelje posle povratka s odmora. Znaci su nespokojstvo, tuga, apatija, razdražljivost, nemogućnost koncentracije, a nekada se pojavljuju i problemi sa snom i želudačne tegobe. Međutim, ako sindrom ima ozbiljnije simptome, treba potražiti pomoć stručnjaka .

Lagano „zagrevanje“

Komplikovane zadatke odložite sa strane. „Zagrevanje“ bi trebalo da bude lagano i zato se prvo prihvatite onoga što vam najbolje ide. Zahtevni zadaci biće tu i sledeće nedelje. Nikako nemojte da ostajete prekovremeno da biste u rekordnom roku nadoknadili zaostatak. Jedini rezultat svega toga će verovatno biti taj što ćete se kući vraćati s glavoboljom.

Da biste se sačuvali od neprijatnog sindroma, dobro je da preko godine, u vreme vikenda ili praznika, organizovati kratke izlete. Savetuje se da se mirno radi i da se prvih dana rada ne donose važne poslovne odluke“.

Tražite pomoć od kolega ili šefa

Prvih radnih dana posle godišnjeg odmora osećaćete se kao da ste zaboravili da radite svoj posao i trebaće vam više vremena za obavljanje zadataka nego što je uobičajeno. Ono što će vam verovatno otežati situaciju su i obaveze koje su se nakupile u vašem odsustvu.

Ukoliko se mučite sa zaostalim obavezama, ne ustručavajte se da zamolite kolege ili šefa za pomoć. Važno je da ste upućeni u tok poslovanja firme i informisani o bilo kakvim promenama koje su se eventualno dogodile dok vas nije bilo.

Ljiljana Filipović, porodični psihoterapeut