Posledice stresa ne osećamo samo trenutno – one su vidljive i na duže staze. To je glavni razlog zbog koga bi stres trebalo svesti na minimum, a ova potreba je nažalost često podređena “važnijim” aktivnostima koje su u stvari najveći izazivači stresa. To su loše navike koje povećavaju stres: preterano angažovanje na poslu, nedovoljno sna i fizičke aktivnosti, neredovna i nezdrava ishrana, nedostatak ili slaba emocionalna kontrola i tolerancija na frustracije.

Može li stres da se nakupi u određenim delovima tela?

Itekako! Verovali ili ne, uticaj stresa je višestruk i može da pogodi mnoge procese i delove organizma, za koje verovatno nikada ne biste rekli da su u vezi sa stresom. Evo na koji način se stres, posledice nerviranja i slična stanja manifestuju na zdravlje organizma.

Posledice stresa se osete u vratu i ramenima. Bolovi u vratu i ramenima ne dolaze samo od neprirodnog položaja tokom spavanja. Vrat i ramena su često prvi na meti stresa, jer kada smo napeti i nervozni nesvesno podižemo ramena i ostajemo u tom položaju duže vreme. Ovako se stežu mišići vrata i ramena, zbog čega se nakon njihovog opuštanja oseća bol i nelagoda u ovim delovima tela. Ako ste se zapitali zašto imate potrebu za kratkom masažom vrata i ramena posle rada, a nemate konkretan zdravstveni problem, reč je upravo o nakupljenom stresu tokom napornog radnog dana.

Stres je izazivač migrene i bolova u stomaku. Ako patite od migrene, i bez odlaska kod lekara možete biti gotovo sigurni da je za to najvećim delom odgovoran stres. Sve počinje do blagih glavobolja koje se mogu ignorisati, sve dok ne prerastu u nepodnošljive bolove koji vas teraju da prekinete sve što radite i uzmete lekove bez kojih je migrena izuzetno teška. Migrene su posledica hroničnog stresa, i baš kao i sam stres, one se ponavljaju neretko uzrokujući i anksioznost, osećaj neprijatnosti i ničim izazvane teskobe.

Bol u vilici i stres su usko povezani. Bol u vilici često dolazi od škrgutanja zubima, što je česta navika ljudi koji su pod stresom. Nekada se ovo čini nesvesno, a škrgutanje zubima može da se dešava i u snu. Rezultat su bolna vilica i stezanje glavnog mišića vilice, koji izaziva neprijatan osećaj. Takođe, nesvesno stiskanje zuba tokom napetih situacija uzrokuje bol u vilici, čiji je krajnji uzročnik upravo hronični stres.

Emotivni stres utiče na srce i kožu. Stres koji doživite negativno se održava i na srce, naročito ako su u tu situaciju uključene i snažne emocije – ljubav, razočarenje, briga i slično. Emotivni stres dovodi do učestalog povećavanja krvnog pritiska, što na duže staze može da izazove pojedine srčane bolesti. Takođe, dugotrajna izloženost stresu može da utiče i na srčani ritam, što povećava rizik od srčanog udara. Treba pomenuti i uticaj stresa na kožu. Sve ono što se dešava u organizmu na ovaj ili onaj način se manifestuje i na najvećem ljudskom organu. Ne čudi što se depigmentacije, akne i osipi vide na koži kada ste pod najvećim stresom.

Od stresa pate i zglobovi, kosti i mišići. Brojne studije potvrđuju vezi između stresa i bolova u celom telu, a naročito u zglobovima i mišićima. Ako vam je poznat osećaj bola u kostima i mišićima, kao i neprijatnost kod pomeranja zglobova a ne možete da pronađete uzrok ovoj pojavi, onda je verovatno u pitanju stres koji se na organizam manifestuje i na ovaj način.

Imuni sistem slabi kada ste pod stresom. Imuni sistem je takođe na udaru stresa, a ovo je možda i najalarmantnija situacija, budući da je upravo imunološki sistem tu da brani organizam od svih napadača. Hronični stres dovodi do opadanja nivoa limfocita u krvi, slabljenja imunog sistema i otpornosti tela na bolesti. Zbog toga je stres neretko uzročnik prehlada, gripa i drugih bolesti čije je “odbacivanje” u nadležnosti imuniteta.

Kako smanjiti stres i poboljšati zdravlje?

Sada kada je jasno šta uzrokuje stres i kako stres utiče na zdravlje, možemo da se pozabavimo i načinima za njegovo ublažavanje. Stres je nemoguće potpuno izbeći, ali uz odgovarajući stav, zdrave navike i tačno određene namirnice, moguće je negativne posledice stresa svesti na minimum.

U kakvoj su vezi vaši stavovi i hormon stresa?

Toliko puta smo se uverili da sve dolazi iz glave, te je pozitivan stav neophodan, naročito u potencijalno stresnom okruženju koje vas čini nervoznim. Koliko će neka situacija za vas biti stresna zavisi od vaše procene. Ako katastrofizirate neko svoje ili tuđe ponašanje bićete veoma uznemireni ili besni i nećete moći da nađete rešenje za tu situaciju. Umesto da pomislite da je takvo ponašanje užas i da ne možete da ga podnesete, pomislite da vam se ne sviđa, ali da možete da podnesete. Onda ćete biti samo razočarani, nezadovoljni i ljuti i moći ćete da nađete izlaz iz te situacije.

Naravno, neke situacije koje vas brinu mogu imati ozbiljne posledice, ali kad odgovorite na pitanje “ šta je najgore što u ovoj situaciji može da mi se desi?” shvatićete da je malo situacija zaista vrednih brige. Nemojte se sekirati za ono na šta ne možete da utičete i potrudite se da preduzmete sve što zavisi od vas da smanjite brige. Ako ste pod stresom zbog gubitka posla, brige oko deteta ili dugova koje imate, onda bar ne dozvolite da vas stres obuzme zbog gužve na ulici, dugačkog reda u prodavnici ili druge sitnice na koje ne možete da utičete. Naoružajte se pozitivnim stavom i odbranite se od sitnih napadača vašeg psihofizičkog zdravlja, koje svakodnevno srećete.

Kako smanjiti stres zdravim namirnicama?

Kako smanjiti stres ili otkloniti bilo koji zdravstveni problem bez zdrave ishrane? Napunite frižider zdravim namirnicama, vitaminima u vidu voća i povrća, a ne zaboravite ni zdrava kuvana jela koja su od ključne važnosti za zdravlje organizma. Kada su u pitanju vitamini, najvažniji za otklanjanje stresa su vitamini B grupe, koji štite nervni sistem i deluju umirujuće na telo i um. Ovi vitamini su izuzetno efikasni u oslobađanju od anksioznosti, nesanice i napetosti. Od ključne važnosti za borbu protiv stresa je vitamin B5, dok B6 pomaže u funkcionisanju nervnog sistema i očuvanju psihofizičke ravnoteže. Kako stresne situacije utiču na opadanje nivoa vitamina C u organizmu, važna je redovna konzumacija citrusnog voća, jagoda, kivija, crvene paprike, paradajza i drugog voća i povrća koje organizam snabdeva ovim vitaminom. Za održavanje zdravog nervnog sistema je vrlo važan i magnezijum, koji smanjuje iscrpljenost, hronični stres i anksioznost koja se javlja kao njegova posledica. Manjak magnezijuma dovodi do pojačanog osećaja napetosti i pritiska, što je praćeno nervozom, a neretko i depresijom. Slično je i sa obrocima koje konzumirate – nezdrava, brza hrana negativno utiče na to kako se osećate i koliko ste raspoloženi, zbog čega se zdrava, kuvana jela preporučuju kao sjajna alternativa brzoj hrani. Uz sve to, probiotici pojačavaju zastupljenost dobrih bakterija u organizmu, što utiče na smanjenje anksioznosti i stresa. Kako je jogurt namirnica koja ide uz sve, možete ga konzumirati za doručak, i tokom dana uz druge obroke.

Fizička aktivnost je efikasna protiv stresa

Ukoliko se nekoliko puta nedeljno bavite fizičkom aktivnošću koja vas opušta i smiruje, šanse da se prepustite stresu su minimalne. Joga ili pilates su idealan izbor za većinu poslovnih ljudi koja se bori sa stresom, a osim ovog, možete se animirati i nekim zanimljivim hobijem. Šta god da radite za sebe u svoje slobodno vreme, važno je samo da to bude aktivnost koja vas neće dodatno opterećivati. Jutarnje trčanje, vožnja bicikla ili slikanje, sviranje nekog instrumenta ili druženje sa prijateljima mogu biti odličan lek protiv stresa. Ako već nemate neku sličnu aktivnost kojom se bavite barem dva ili tri puta nedeljno, pronađite je! Ipak, i kada je hobi u pitanju, važno je da se pridržavate određenih pravila. Ne preskačite vreme koje ste odvojili samo za sebe, i budite dosledni svojoj odluci da se nekoliko puta tokom nedelje posvetite isključivo sebi, što će u najvećoj meri smanjiti stres.

Stres i čokolada

Istraživači kažu da samo jedna štangla crne čokolade može promeniti frekvenciju moždanih talasa, pružajući pomoć u poboljšanju pamćenja i smanjenju stresa. Ova slatka poslastica prepuna je vlakana i antioksidansa, koji pomažu u sprečavanju oštećenja ćelija od slobodnih radikala. Takođe, čokolada može smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti, poboljšati protok krvi i smanjiti krvni pritisak. Istraživači su otkrili da konzumacija svega jedne štangle crne čokolade prosečne veličine, svakog dana tokom dve nedelje, smanjuje nivoe hormona stresa kortizola, pogotovo kod ljudi pod visokim stresom. Nalazi doprinose i rastućem broju nedavno otkrivenih potencijalnih zdravstvenih koristi crne čokolade. Na primer, utvrđeno je da je kakao bogat klasom antioksidanata zvanih flavonoidi, koji su povezani sa brojnim zdravstvenim prednostima. Pored toga, i druga jedinjenja u tamnoj čokoladi mogu da ponude mnoge zdravstvene prednosti, kao što su optimalnija osetljivost na insulin i poboljšana koncentracija i raspoloženje.

O kakau

Kakao je voće koje raste na drveću u tropskim klimama kao što su Centralna Amerika, Južna Amerika i Afrika. Da, čokolada je poreklom voće, zaista. Tako da, sledeći put kada budete jeli čokoladu, samo recite sebi da jedete “voće koje smanjuje stres”. Kakao seme ili zrno nalazi se u unutrašnjosti ploda, vadi se a zatim suši i fermentiše. Da bi se sirovi kakao pretvorio u čokoladu, kakao liker i kakao puter kombinuje se sa šećerom i mlekom. A da bi se pretvorio u kakao napitak, koji se uglavnom pije kao topla čokolada, proizvod treba ispeći. Jednostavno rečeno, kakao je sirova, manje obrađena ili neprerađena namirnica. Tamna čokolada, mlečna čokolada i druge vrste čokolade imaju različit ukus, u zavisnosti od različitih koncentracija , šećera, putera i mleka. Ipak, imajte na umu da sve gore-navedeno važi samo za crnu čokoladu, koja sadrži više od 70 procenata kakaa.

Ljiljana Filipović, porodični psihoterapeut