Emocionalne reakcije su odgovori na one događaje koje osoba procenjuje kao važne na osnovu svojih vrednosti stečenih tokom odrastanja i učenja socijalno poželjnih normi ponašanja. Emocije su usmerene ka pripremi organizma da odreaguje na način „bori se ili beži“ u opasnim situacijama ili da visceralno (promenama u unutrašnjim organima), motorno, motivaciono i mentalno pripreme osobu za adaptivnu aktivnost.

Američki psiholog Albert Ellis je autor racionalno-emocionalno-bihejvioralne teorije kojom objašnjava povezanost između razuma, emocija i ponašanja. Važno je da naše emocije i ponašanje ne zavise od situacije same po sebi već od naše procene situacije. Ta procena zavisi od naših vrednosti i uverenja koje učimo u detinjstvu i pomoću kojih tumačimo stimulanse iz spoljašnjeg sveta. Zbog toga različiti ljudi u istoj situaciji različito reaguju. Primera radi ako posmatramo reakciju osobe koja se plaši lifta i osobe koja se ne plaši lifta one će se razlikovati. Za osobu koja se plaši lifta ulazak u lift ima značenje potencijalno opasne situacije i ona se zbog toga oseća uznemireno, a za osobu koja se ne plaši lifta ulazak u lift je uobičajena situacija koja je ne uznemirava. Prema tome sitacija nije stresna sama po sebi već je stresnom čini naša procena.

Kako je čovek biće svesno svojih misli to znači da putem misli možemo da upravljamo svojim osećanjima i ponašanjem. Ellis je došao do zaključka da situacije možemo da procenjujemo racionalno i iracionalno. Kada ih procenjujemo iracionalno rezultat su veoma jake neprijatne emocije (bes, osećanje krivice, griže savesti, jaka anksioznost, depresija…) koje nas remete ili sasvim blokiraju da nađemo izlaz iz situacije, odnosno da se konstruktivno ponašamo. Primer: Kada smo besni onda se svađamo i vređamo sagovornika što dovodi do pojačavanja sukoba.
Ako situacije procenjujemo racionalno onda imamo blage neprijatne emocije (razočaranost, nezadovoljstvo, blagu anksioznost, tugu…) koje nam omogućavaju da nađemo rešenje za tu situaciju tj. da se konstruktivno ponašamo. Primer: ako smo ljuti onda možemo argumentovano da razgovaramo što će uticati i na sagovornika da postane saradnik u traženju zajedničkih rešenja.

Emocionalna kontrola je sposobnost da otkrijemo svoje iracionalne procene i da ih prevedemo u racionalne da bi smanjili intenzitet svojih neprijatnih emocija i omogućili pojavu konstruktivnih oblika ponašanja. Moja praksa pokazuje da se ona uspešno uči uz pomoć terapeuta.

Kako emocije utiču na zdravlje?

Jake neprijatne emocije i stres smanjuju imunitet da bi se sačuvala energija koja je potrebna za važnije procese preživljavanja. Ako je stres hroničan ili stalan smanjenje imuniteta može biti dugotrajno. Ljudi koji su izloženi hroničnoj anksioznosti, dugim periodima tuge i pesimizma dvostruko su više podložniji bolestima – uključujući astmu, artritis, glavobolje, srčana obolenja, čir na želucu….Povećan broj obolenja potvrđuje da su uznemirujuće emocije podjednako toksične i spadaju u faktore rizika kao što su pušenje, povišen holesterol ili visok krvni pritisak. Na osnovu rezultata istraživanja o toksičnom delovanju emocija mogli bismo da izdvojimo tri najvažnije: bes, anksioznost i depresiju. Sklonost ka besu može dovesti do oštećenja kloronarne arterije a svaki napad besa predstavlja dodatni sres za srce. Istraživanja u Engleskoj pokazuju da je bes više nego dvostruko povećao stopu smrtnosti kod ljudi sa već postojećim srčanim oboljenjima.

Povremeni bes i nervoza nisu opasni po zdravlje. Problem nastaje kada osoba ispoljava neprestalno nepoverenje, cinizam, sklonost ka sarkastičnim komentarima, ispoljavanju netrpeljivosti. Rezultati istraživanja pokazuju da je ovo češća pojava kod muškaraca nego kod žena. Korisno je uz pomoć terapeuta prepoznati osećaj besa u trenutku kada nastaje, naučiti veštinu da se savlada i razvijati saosećanje za potrebe i osećanja drugih. Anksioznost-napetost, uznemirenost, nervoza, je u savremenom životu postala neumerena i bezražložna. Stalna zabrinutost-stanje hroničnog stresa, dovodi do pada imuniteta i pojave mnogih bolesti kao što su prehlade, viremije, grip, herpes… Istraživanja ukazuju da bračni parovi koji su se tokom tri meseca neprekidno svađali dobijaju prehladu ili infekciju gornjih respiratornih organa.

Cena anksioznosti se plaća ne samo kroz pad imuniteta već i lošim uticajem na kardivaskularni sistem, naročito kod žena.
Uticaj pesimizma koji je prisutan kod depresija je ispitivan na uzorku 122 muškaraca u Engleskoj koji su preživeli srčani napad. Negativan uticaj pesimizma je očigledan kao i prednosti životnog optimizma. Nakon 8 godina od 25 najpesimističnijih muškaraca umrlo ih je 21; Od 25 najoptimističnijih umrlo je svega 6. Razumljivo je da ljudi sa više nade uspešnije podnose teške posledice bolesti. Pesimisti takođe sami sebe zanemaruju-više puše i piju, manje vežbaju nego optimisti i mnogo su nemarniji u pogledu zdravstvenih navika. Optimizam i nada na neki način biološki pomažu telu da se izbori sa bolešću.

Kvalitet emocionalnih veza i njihova brojnost predstavljaju osnovni amortizer stresa. Emocionalna podrška vaših prijatelja, rođaka i partnera značajna je za vaše zdravlje. Zbog toga koristite svaki slobodan trenutak da negujete i razvijate dobre odnose sa drugima.

Ljiljana Filipović, porodični psihoterapeut