Povećanje obima posla, radnog napora i stresa, koje moderni način života i rada nosi sa sobom, dovelo je do pojave novih obolje­nja koja medicini ranije nisu bila poznata. Jedna takva bolest je tzv. “vikend sindrom” ili “bolest dokolice”, odnosno pojava izvesnih simptoma samo tokom vikenda ili godišnjeg odmora ili samo tokom neradnih dana”.

Termin “bolest dokolice” smislio je 2001. godine holandski psiholog Ad Vingerhoets, profesor na Univerzitetu Tilburg, koji je i sam godinama patio od takvih simptoma. Kada je od nekih prijatelja čuo da i oni imaju slične probleme, pomislio je da nije u pitanju slučajnost i pošto nije mogao da nađe nikakvu literaturu na ovu temu, odlučio je da lično sprovede prvo istraživanje.

U toj studiji je učestvovalo 1128 muškaraca i 765 žena, među kojima je, uz pomoć odgovarajućeg upitnika, identifikovao 114 osoba sa ovim simptomima. Najčešće tegobe na koje su se pacijenti žalili su glavobolja (često migrenskog tipa), zamor, bolovi u mišićima i mučnina (obično vikendom), ali je česta i pojava simptoma virusne infekcije, tj. prehlade i gripa (češće tokom godišnjeg odmora). Profesor Vingerhoets je utvrdio da bolest pogađa osobe sa određenim psihološkim karakteristi­kama, kao što su visok nivo odgovornosti, perfekcioni­zam i ambicioznost, naročito ako se bave stresnim poslom i ako su preopterećene radnim zadacima.

Ove osobe ne znaju kako da se opuste, jer ne umeju da fokus prebace sa posla na relaksaciju, tako da i dobar deo svog slobodnog vremena provode razmišljajući o poslu, čak osećaju i grižu savesti kada ne rade. Kada dođe vike­nd ili počne godišnji odmor, odjednom se nađu u situaciji da nemaju šta da rade i pojavljuju se simptomi “bolesti dokolice.

Još jedno moguće objašnjenje leži u činjenici da nam povišena psihička tenzi­ja tokom radne nedelje jednostavno ne dozvolja­va da osetimo simptome prehlade ili bilo kakve druge tegobe koje bi nas ometale u radu”, kaže dr Raičević. “Osim toga, kada smo pod pritiskom, povećava se lučenje adrenalina i kortizola, hormona stresa, koji nam omogućavaju da izdržimo tenziju, ali istovremeno i slabe naš imuni sistem.

Kada se najzad zaustavimo i kada nam se pažnja premesti sa spoljašnje sredine na nas same, odjednom osetimo sve one signa­le koje nam telo šalje, a koje smo na poslu zanemarivali. Osim toga, slobodno vreme zahteva sasvim drugačiju psihičku orijenta­ciju; dok vam je radni dan savršeno dobro organizovan, neradni dan nije i to može biti dodatni izvor psihičke tenzije.

Vikend kriza

I dok drugi vikend provode u izlascima, šetnji ili ludim provodima, oboleli od nove bolesti modernog doba razvijaju simptome ravne simptomima stvarnih oboljenja, a umesto da se opuste i uživaju, “vikend bolesnici” su opterećeni problemima. Psihotera­peuti stanje “vikend bolesti” opisuju kao psihološko stanje praćeno tugom, umorom, mrzovoljom, pa čak i odsustvom želje za bilo kakvom bliskošću, jer je vikend trenutak kada potisnuta osećanja, bilo da su deo trenutne krize ili nagomilanih problema, izlaze na videlo. A prema nekim istraživanjima, mnogi provedu vikend u proseku 13 sati u nadoknađivanju posla od protekle sedmi­ce, tako da uopšte ne stignu da se odmore. Nasuprot onima koji i vikend provedu radno, mnogima je ovo vreme za preispitivanje i sagledavanje sebe, a samim tim i otkrivanje stvari kojima nisu zadovoljni.

Trenutni ili dugoročni problemi se probijaju na površinu i umesto da se vikend iskoristi za punjenje baterija, postaje plato za sukob sa proble­mi­ma. Često se dešava da oboleli od “vikend bluza” pribegavaju anksioliticima i antide­presivima, koji su samo mentalna prečica i ne rešavaju trajno problem. Psihoterapeu­ti savetuju da se bavite sportom, razgovara­te sa bližnjima ili da se, ukoliko vikend depresija potraje, svakako obratite stručnom licu za pomoć.

U strahu od ponedeljka

“Sindrom nedelje uveče” je još jedan vid vikend depresije. Naime, kako se bliži novi radni dan, anksioznost je sve jača, pojačava se osećanje umora i nezadovolj­stvo je sve veće, zbog čega ste u ponede­ljak u nemogućnosti da radite dobro svoj posao. SNU ima tri faze: prva je blaga, kada anksio­znost počinje uveče, ali brzo nestaje uz neku aktivnost (gledanje filma, igranje igrice ili večera s prijateljima). Uzrok blagog SNU je osećanje žaljenja što ste imali samo dva dana za odmor, nasuprot pet radnih dana tokom sedmice, kao i utisak da se niste dovoljno odmorili.

Druga faza SNU je srednjeg intenziteta, anksioznost počinje več početkom nedelje i ne prolazi tako lako kao kod blage faze. Najviše se ispoljava kroz nesanicu nedeljem uveče, odbojnost prema okolini, pa čak i loše raspoloženje ujutru. U slučaju da se prepoznajete među ovim simpto­mima, ustanite što ranije da se naviknete na činjenicu da idete na posao, popijte kafu ili čaj, a najbolje je da uradite neke vežbe koje će vas razdrmati. Definišite šta vas čini srećnim na poslu, kako biste na samom početku bili motivisani za rad.

I najteža, treća faza SNU ne čeka nedelju uvuče da vas obuzme – ona počinje već u petak posle posla. Neki psiholozi smatraju da je upravo ovaj sindrom razlog zašto se mnogi tokom vikenda opijaju do teškog pijanstva, a onda subotu ili nedelju provode lečeći mamurluk. Nedeljna depresija se može javiti i kod dece, zbog odgađanja školskih obaveza i pisanja domaćih zadataka u poslednjem trenutku. “Situacija je očigledno komplikovana, rad je stvorio čoveka, ali ga može i uništiti. . Rešenje definitivno jeste u nama samima, odnosno pronalaženju zdravog balansa između posla i slobodnog vremena, potrebe za odmorom i svesti o koristi koju društvo ima od našeg rada.

Kako pobediti vikend stres?

Vikend stres je očigledno posledica konflikta u nama. Za početak, razgovarajte sa sobom, definišite šta vaše “Ja danas” želi, nasuprot onom “Ja sutra” i koji su vaši prioriteti. Napravite dogovor sa sobom: ako se odlučite da provedete dan u kući sami ili sa porodicom, uveče obavezno izađite ili izaberite neku aktivnost. Ako ne možete da pomirite viđanje s društvom i sport, idite uveče na kuglanje gde će zabava i fizička aktivnost biti udružene. Nervira vas vikend šoping za nabavku namirnica? Idite u prodavnicu predveče, kada je gužva manja, jer svi uglavnom idu rano ujutru, kako bi tokom dana imali vremena za druge stvari. Izbegnite stres zbog ponedeljka tako što ćete ugovoriti da radite nešto što volite posle posla. Tako nećete razmišljati o obavezama, već ćete priželjkivati da se radni dan završi da biste uživali. Vikend je vreme da uživate, izbegnite sva negativna razmišljanja I fokusirajte se na opuštanje.

Ljiljana Filipović, porodični psihoterapeut