Da li ste ikada primetili kako čitanje knjige može da vam ulepša dan, da odgovore na tražena pitanja, podstakne, motiviše, poboljša raspoloženje i prosto deluje lekovito na vas? Znamo da čudno zvuči, ali čitanje jeste lekovito! Da li ste čuli za biblioterpaiju?

Stariji su nam govorili kako je knjiga naš najbolji prijatelj, a biblioterapija nas uči kako je čitanje svojevrstan lek za telo i dušu koji se slobodno deli i kom rok trajanja nije ograničen! Verovatno ni sami niste svesni koliko vam je čitanje pomoglo u određenom trenutku.

Šta je biblioterapija?

Biblioterapija je upotreba literature i poezije u tretmanu ljudi sa emocionalnim problemima ili mentalnim bolestima. Biblioterapija se često koristi u grupnom socijalnom radu ili grupnoj terapiji. Pokazala se uspešnom kod osoba svih uzrasta, sa osobama iz institucija i van njih i kod zdravih ljudi koji žele da koriste literaturu kao sredstvo ličnog rasta i razvoja. Biblioterapija se prvi put pojavila 30-ih godina prošlog veka, a nakon Drugog svetskog rata, postala je prihvaćena u psihologiji i psihijatriji. Naučnu potvrdu dobila je kada su istraživanja pokazala kako su se vojnici koji su u bolnicama čitali knjige (da bi skratili vreme), brže oporavljali od onih koji nisu čitali. Pored biblioterapije postoji art-terapija, od koje su najpoznatije terapije slikanjem, dramska, kao i terapije plesom, muzikom i pokretom.

Biblioterapija se, u suštini, sastoji od izbora materijala za čitanje u skladu sa životnom situacijom klijenta. Ideja biblioterapije se razvila sasvim prirodno iz ljudske potrebe da se identifikuje sa drugima kroz književnost i umetnost. Na primer, ako dete koje tuguje za nečim čita priču o drugom detetu koje tuguje iz sličnog razloga, osećaće se manje usamljenim na svetu. Koncept biblioterapije se vremenom proširio i uključio i knjige za samo-pomoć i bez intervencije samog terapeuta koji “preporučuje” štivo.

Biblioterapija počiva na osnovama psihoanalitičke teorije. Dakle, čitanje u čitaocu pobuđuje različite procese:

• Identifikacija: vrlo uspešno kod dece – deca se lako identifikuju sa likovima, brzo se uključuju u radnju i na taj način dožive čitav repertoar emocija, ali i razviju čitav niz mehanizama suočavanja sa stresom ili opasnošću. Ovo je najvažniji proces, jer ako se dogodi da je preskočen ostali “ne funkcionišu”.
• Projekcija: način analize vlastitog i tuđeg ponašanja. Pri tome se vrlo često nailazi i na alternativan način rešavanja problema.
• Katarza: deleći emocije s likom, čitalac može da doživi emocionalno rasterećenje i olakšanje.
• Uvid: ponekade uvid u tuđe probleme i uvid u naše vlastite, pomaže da na taj način da rešimo neki svoj problem.

Knjige su veliki dar. Pričaju nam priče. Uspavljuju decu. Informišu nas. Uče nečem novom. Ili podsećaju na već naučeno. Beleže činjenice. Izveštavaju. Teše nas. I razigravaju. Ali, mogu li nam knjige pomoći u postizanju zdravlja? Mogu. Upotreba knjige, odnosno literature, u svrhu unapređenja zdravlja naziva se „biblioterapija“.

Pod biblioterapijom podrazumevamo svaku planiranu i metodološki pripremljenu upotrebu književnih dela, bilo koje vrste, kao pomoćnu metodu u psihoterapiji – tretmanu psihičkih poremećaja. Koriste je psiholozi i psihijatri.
Biblioterapija u širem smislu je i „vođeno čitanje“, koje se može ugraditi u čitateljske programe za široku populaciju. Ovaj način upotrebe književnosti sprovodi se van institucionalno i može biti pomoć u stresnim situacijama i prevladavanju teških životnih razdoblja. Takvo čitanje najčešće sprovode edukovani bibliotekari, odnosno tim stručnjaka.

Od kada se sprovodi “terapija knjigom“?

Upotreba literature u svrhu lečenja vrlo je stara i prati razvoj čoveka od prvih pokušaja da svet uobliči u misao ili u sliku. Šamani su koristili poeziju u religijske svrhe. U Egiptu su pacijentima propisivali reči kao lek. Svrha propisanog leka – reči bila je da se narušeno duševno stanje čoveka vrati u ravnotežu. U mnogim afričkim kulturama reči ili stihovi tradicionalno se izgovaraju za potrebe izlečenja. Kroz istoriju se uloga biblioterapije menjala i unapređivala.

Sprovode li se ovakvi programi u praksi?

Biblioterapija u mnogim zemljama sprovodi se u ustanovama koje se bave negom i obrazovanjem ljudi (bolnice, škole, domovi za stare i nemoćne, domovi za decu s poteškoćama u razvoju itd.), ali i kroz čitaonice, biblioteke i čitateljske klubove.

Na koji način „deluje“ biblioterapija?

Uvlačenje pod tuđu kožu, čitanjem odgovarajuće literature, psihološki je proces. Kroz asocijativne i identifikacijske procese, čitatelj prorađuje svoje probleme, dileme, životne uloge i događaje. Na taj način utiče na psihološku komponentu zdravlja, a time i zdravlje u celini. Obradom, prikazom i predstavljanjem pojedinih knjiga, koje nisu nužno stručna literatura, čitaocima, odnosno pacijentima se mogu preporučiti ili kroz vođeno čitanje, „obraditi“ odgovarajući naslovi koji se mogu povezati s pojedinim odrednicama zdravlja (npr. uloga žene u porodici, porodični problemi, snalaženje u novim životnim ulogama, posttraumatski procesi itd.).

Kako izgleda „sat biblioterapije”?

U kliničkim uslovima biblioterapiju vodi pihijatar ili psiholog. Rad se sprovodi u grupi kroz nekoliko meseci. Prema potrebama grupe odabiru se pojedini naslovi koji se obrađuju. Ukoliko dinamika grupe to dozvoljava, članovi grupe nakon nekog vremena mogu i sami predlagati knjige o kojima žele razgovarati ili čitati svoje radove.

U vođenju biblioterapije za decu, kroz radionice, glavne arhetipske teme koje se obrađuju najčešće su suprotstavljene: one poželjne i one „loše” ( koje želimo savladati): snaga – nemoć, smisao – besmisao, poverenje – sumnja, blagost – srdžba, sigurnost – strah, radovanje – tugovanje.

Radionice vođenog, ciljanog čitanja počinju psihološkim igrama, vizualizacijom zadanog problema i uvođenjem u pripremu za čitanje kako bi se osiguralo vreme opuštanja i „isključio spoljni svet“. Nakon toga razrađuje se cilj čitanja, razgovorom i pričama vezanim za temu, iz svog iskustva.

Kroz samo čitanje „prolazi” se kroz temu i ona se razrađuje uz uključivanje članova grupe. Postavljanjem odgovarajućih pitanja i usmeravanjem od strane voditelja, članovi grupe motivišu se na osvešćivanje stavova, razgovor, osvešćivanje svoje reakcije na pojedini događaj i način pristupa problemu, kao i istraživanje mogućnosti njegovog savladavanja.

Može li se preporukom odgovarajućih knjiga delovati na zdravlje?

Uz preporučenu knjigu, objašnjenje zašto i kome se knjiga preporučuje, na koju populaciju se odnosi i u kojem smislu bi čitanje preporučene literature moglo pomoći, možemo unapriediti zdravlje. Kroz mehanizme motivacije, identifikacije, utehe, osećaja pripadnosti ili analizom nekog problema (a sve nam to može pružiti odgovarajuća knjiga), možemo pozitivno uticati na psihičku komponentnu zdavlja, a time i na zdravlje u celini.

A moja poruka za kraj – razvijajte i zadržite ljubav prema knjizi. Jer osim što vam daruje priču, pesmu ili informaciju – knjigu možete i dodirnuti. Knjiga ima svoj miris. I svoj put. Iz jedne ruke u drugu. Za slučaj da poželite pobeći, na trenutak, od svog sveta u drugi svet. Samo se nemojte zaboraviti vratiti.

Ljiljana Filipović, porodični terapeut