Deca u većoj ili manjoj meri oponašaju i proživljavaju sve što njihovi roditelji govore, rade i osećaju.

Roditelji ne treba nikako da ignorišu detetovo prisustvo, već treba da imaju na umu da vas dete proučava čak i kad se igra, gleda crtani, jede i slično.

Svađanje

U svom detinjstvu ste možda prisustvovali i slušali svađe, pa vam se čini to normalnim. Teško je povući granicu do koje su mere svađe normalne, a do koje ne. Sigurno je da one u većoj meri ili manjoj imaju uticaja na detetov razvoj. Neka deca neće imati vidljive traume, ali će možda konfilkti sa drugom decom ili odraslima rešavati navdikavanjem, verujući da u svađi pobeđuje glasniji. Neka deca će zbog roditeljskih svađa postati agresivna prema drugoj deci i to kako u verbalnoj, tako i u neverbalnoj komunikaciji ili će se zatvoriti u sebe i postati potištena emocinalno nestabilna, povučena, samo-kritilčna i tužna. Zato svoje nesuglasice roditelji treba da rešavaju kada dete nije u blizini.

Ogovaranje i laganje

Ogovaranje drugog roditelja, vaspitačice u vrtiću i istalih pred detetom obično nikada ne završi dobro, a isto tako je i sa laganjem.

Ogovaranje i laganje su jedna vrsta verbalnog nasilja kojim učite dete da ne postoji ništa čudno u ogovaranju i laganju drugih ljudi bez obzira na to da li se radi o preoverenim činjenicama ili ne. Naročito je štetno pre detetom ogovarati vaspitače ili nastavnike, jer kada jednom narušite njihov autoritet, dete ih više neće doživljavati onako kako bi trebalo.

Psovanje

Ukoliko psujete pred detetom, nemojte se čuditi kad istu psovku kasnije čujete iz njegovih usta, Time što psujete šaljete detetu poruku da je takvo ponašanje dozvoljeno pa ćete delovati nedosledno ukoliko pokušate da sankcionišete takvo detetovo ponašanje.

Pred detetom nastupajte zajedno

Koliko go teško bilo, roditelji treba da uskalde pravila koja će se primenjivati na dete, inače pokušaj stvaranja autoriteta postaje besmislen. Dakle ako vredi pravilo da dete u osam uveče mora na spavanje, neka tako bude i kad je kod kuće samo mama ili samo tata.

Odstupanje od pravila dopuštena su ako se u tome usklade oba, roditelja, i to pred detetom. U suprotnom će dete shvatiti način kako da se domogne onoga što želi i sva dotadašnja pravila će pasti u vodu, a kažnjavanje nakon toga gubi smisao.

Kritikovanje i vređanje

Uvek ima pregršt razloga da budete loše volje i da za sve krivite nekog drugog, ali razmislite o tome kako će to uticati na mališana? Učite radije od njega i nemojte mu ubijati prirodnu radost, jer će inače i ono postati isto takvo gunđalo.

Na dete će vrlo negativno uticati ako mu stalno prigovarate za ponašanje, izgled, izgovorene rečenice i slično. A pogotovo nemojte vređati i etiketirati dete. Postoje primereni načini kako da detetu objasnite u čemu je pogrešilo, a da ga ne nazovete bezobraznim, lenjim ili glupim.

Postoji nekoliko važnih  aspekata ponašanja koje roditelji treba da izbegavaju da čine pred svojom decom. Deca su izuzetno podložna učenju po modela ponašanja  koje primete kod svojih roditelja, zbog čega  je važno biti svestan toga kako se postupa u njihovom prisustvu.

Svađe pred decom mogu imati dubok i dugoročan uticaj na emocionalni razvoj deteta.  One  mogu uticati na način na koji deca kasnije rešavaju konflikte. Neka deca  mogu razviti agresivne obrasce ponašanja u konfliktnim situacijama a neka će se zatvoriti u sebe, postati potištena, emocionalno nestabilna, zatvorena, samokritična I tužna.  Stoga, roditelji ne bi trebali da rešavaju  nesuglasice pred decom.

Ogovaranje i laganje pred decom takođe treba izbegavati. Takvo ponašanje može uticati na formiranje etičkih vrednosti kod dece,  I dovesti do  normalizacije takvih postupaka. . Naročito je štetno pred detetom ogovarati vaspitače ili nastavnike, jer kada jednom narušite njihov autoritet, dete ih više neće doživljavati onako kako bi trebalo.

Psovanje pred detetom može rezultirati  usvajanjem  takvog načina izražavanja jer deca percipiraju to ponašanje kao prihvatljivo.  Delovaćete nedosledno ukoliko pokušate da sankcionišete takvo detetovo ponašanje.Nedoslednost u reakcijama na detetovo psovanje može dovesti do konfuzije i nesigurnosti.

Roditelji treba zajedno da nastupaju pred detetom, usklađujući pravila i reakcije. Nedoslednost može dovesti do gubitka autoriteta roditelja.

Kritikovanje i vređanje deteta mogu imati  dugoročni  štetan uticaj. Umesto etiketiranja deteta, tj. TI poruka ( lenj si, bezobrazan si, glup si…) treba koristiti konstruktivnu kritiku ponašanja izraženu JA porukama ( kako se ja osećam dok to radiš) u korekciji ponašanja deteta.  Razočarana sam I nezadovoljna kad ne poštuješ naš dogovor da raspremiš za sobom posle obroka. Primena pohvala I konstruktivne kritike ponašanja  doprinosi zdravijem emocionalnom razvoju deteta.

Koji je ispravan način da roditelj reaguje na dečije svađe?

Jedna od najvažnijih stavki u procesu vaspitanja deteta ogleda se u tome da je potrebno naučiti decu da sarađuju. Saradnju među decom roditelji treba da nagrađuju,  a sa druge strane da sankcionišu svađu. Kada dete viče roditelj treba da prekine svaki razgovor sve dok se ono ne smiri i isto tako da ne dozvoli deci da viču jedni da druge, niti da nastave igru dok se ne umire. Treba insistirati na dogovoru, na kompromisu i na nenasilnoj komunikaciji. 

Roditelj uvek treba da ima na umu da deca kopiraju komunikaciju među odraslima i da sami predstavljaju model svojoj deci. Podjednako je važno da roditelji ne zauzimaju strane i ne upoređuju decu međusobno. Pomozite deci u potrazi za mirnim rešenjem i probudite razumevanje za drugoga. Najmlađe dete nije automatski bespomoćno, niti je najstarije dežurni krivac. 

Nemojte se umešati kao policajac nego budite posrednik. Ako upoređujete dete sa drugim deteom pojačavate rivalitet između njih i netrepeljivost koja može trajati godinama. Roditelji često greše kada svesno ili nesvesno, favorizuju jedno dete. Činjenica je da svako dete ima neki talenat i to treba da primetite i pohvalite. Kad svako dete dobije pohvalu oseća se ponosno jer ste vi ponosni na njega, manje će osećati potrebu da se rivalizira sa braćom i sestrama.

Od izuzetnog značaja je shvatiti da reagovanje roditelja na dečije svađe predstavlja ključni momenat u oblikovanju dečijih interpersonalnih veština i emocionalnog razvoja. Uvažavanje saradnje i podsticanje dogovora I kompromisa  među decom je ključno za razvoj njihovih socijalnih veština.

Kada dete počne da se svadja, važno je da roditelj uspostavi mirnu i kontrolisanu reakciju. Prekid razgovora i usmeravanje pažnje na dete koje je uznemireno može pomoći u smirivanju situacije. Osim toga, važno je usmeriti decu ka rešavanju konflikta putem dogovora, kompromisa i nenasilne komunikacije.

Roditelji bi trebali biti svesni da su uvek model svojoj deci.  Prepoznavanje da se deca modeluju prema reakcijama odraslih, roditelja ili staratelja, igra ključnu ulogu u formiranju dečijih obrazaca ponašanja.

Takođe, izbegavanje zauzimanja strana ili upoređivanje dece međusobno je od suštinskog značaja. Podsticanje razumevanja, rešavanje konflikata bez favorizovanja određenog deteta i prepoznavanje jedinstvenih kvaliteta svakog deteta doprinose stvaranju harmoničnog porodičnog okruženja.

Važno je istaći talente i kvalitete svakog deteta na individualan način, što doprinosi osećaju ponosa i samopouzdanja kod dece. Podsticanje pozitivnih osobina kod svakog deteta može smanjiti potrebu za rivalitetom i sukobima unutar porodice, doprinoseći boljem međusobnom odnosu između braće i sestara

Ljiljana Filipović, porodični psihoterapeut