Kako kreiramo svoj život zavisi umnogome od toga šta smo od roditelja preuzeli kao poželjne socijalno i porodično prihvaćene norme ponašanja i životne ciljeve, kako smo formirali sliku o sebi, i odnos prema sebi i drugima.

Neke od odrednica kreativnog, proaktivnog odnosa prema životu su: Osećanje sigurnosti u sebe, pozitivna slika o sebi, prepoznavanje i ispoljavanje autetentičnih potreba, preuzimanje odgovornosti za sebe i svoje ponašanje, oslonjenost na sebe, gradenje nezavisnih odnosa od drugih, sloboda izbora i odlučivanja, sposobnost iznalaženja konstruktivnih rešenja u kriznim situacijama, suočavanja sa
problemima a ne odlaganja i bežanja od njih, odgovarajući izbor zanimanja i partnera, sposobnost uživanja u radu, postizanju ravnoteže izmedju obaveza i slobodnog vremena.

Kakvu ulogu ima u tome porodica?

Sve ovo se može naučiti i preuzeti od roditelja ukoliko porodica ima dovoljno topline, razumevanja, spremnosti da prepozna i odgovori dečijim potrebama da bi se izgradilo osećanje pripadanja porodici, a da istovremeno daje dovoljnu podršku gradjenju odnosa nezavisnosti. Kada porodica u potpunosti ne odgovori ovim zahtevima terapija može da pomogne u razvijanju kreativnog odnosa prema životu, kako deci tako i odraslima.

Na koji način može da pomogne psihoterapija?

Psihoterapija podstiče razvijanje proaktivnog odnosa prema životu, u pogledu težnje za postizanjem samoostvarenosti.

Psihoterapeutu se možete obratiti i onda kada nemate psihičke smetnje, a želite da naučite da živite kvalitetnije, zdravije, da budete lično i profesionalno zadovoljniji i uspešniji.

Terapeut može da deluje kao učesnik, pomagač i edukator kljientima u nastojanju da ostvare željene promene u procesu unapredjivanja kvaliteta života i pospešivanja rasta i razvoja na ličnom, porodičnom i profesionalnom planu.

Nakon uspešno završene psihoterapije ljudi postaju zadovoljniji sobom, spremniji za suočavanje sa životnim teškoćama, za razumevanje drugih, za ostvarivanje bliskosti.

Ljiljana Filipović, porodični psihoterapeut