Nada i optimizam su veoma korisna opredeljenja, ali i korisna životna filozofija, jer nam pomažu da u životu ostvarujemo buduće ciljeve. Nada i optimizam su ono što nas u životu vodi napred. Takođe, pomažu nam i da se ne osećamo poraženo u teškim životnim situacijama (zbog padova i neuspeha koje doživljavamo). Ako smo u životnim porazima optimisti, lakše ćemo ići dalje.

Ljudi koji su optimisti nadaju se boljem i teže da na tom svom putu ulože trud da to i ostvare. Međutim, onima koji su pesimisti ni Nova godina nije prilika za promenu i boljitak. Štaviše, oni od nje ne samo da ne očekuju ništa, već se pribojavaju i goreg. Oni će vam reći „evo u vreme svetske ekonomske krize, šta mislite – sledeća godina biće još teža“.  Zbog lošeg sopstvenog životnog rezimea ima ljudi koji sa strahom i strepnjom očekuju Novu godinu. Zbog poslovnih neuspeha i emotivnih, ličnih gubitaka okrivljuju sebe i osećaju se neuspešnima. Samim tim se unapred i plaše i zaziru od Nove godine, jer je to već tradicionalno vreme za pravljenje rezimea.

Savet kako da nam Nova godina zaista i bude Nova i bolja: 

Treba biti realan i u proceni sebe i svojih postignuća, ali i u postavljanju budućih ciljeva u Novoj godini. Biti realan znači imati ciljeve u skladu sa sopstvenim sposobnostima i mogućnostima. Takođe, treba imati i realan plan kako ostvariti te ciljeve. Zato treba praviti i kratkoročne i dugoročne planove, jer treba znati da su kratkoročni planovi zapravo koraci u ostvarivanju naših dugoročnih ciljeva. Samo tako ćemo sebi omogućiti da se krećemo napred, i da se osećamo zadovoljno i samoostvareno u hodu ka uspehu, tj. postizanju cilja. 

Kako prevazići izneverena očekivanja?

Naša očekivanja uvek imaju veze i sa nama i sa drugima. Ona očekivanja koja su najdirektnije povezana sa nama i od nas zavise, treba da preispitamo i napravimo bolju strategiju ka njihovom ostavrivanju. Na njihovu promenu možemo najviše da utičemo sami. Dok na drugu vrstu očekivanja koja su povezana sa dugim ljudima, možemo samo delimično ili posredno da utičemo, jer ona zavise od učestvovanja ili opredeljenja drugih. Prema tome, ako su naša očekivanja povezana sa dugim ljudima izneverena, treba to prihvatiti kao deo svakodnevice, jer ovaj svet nije ni pravedan ni fer. Samim tim, ne treba ta očekivanja povezivati sa nekom svojom zaslugom, tj. preispitivati se oko toga zašto se ona nisu ostvarila. Poput Kalimero sindroma, reč je o ljudima čija je mantra „ja sam fer, a drugi prema meni nisu. Ja to nisam zaslužio“. Stvar je u tome što ne možemo preuzimati odgovornost za tuđe ponašanje. Odgovorni smo samo za svoje, što nam olakšava kada su očekivanja povezana samo sa nama samima

Ono što je najvažnije jeste da Nova godina nije rezervisano vreme za pravljenje životnih rezimea, već je treba doživeti kao svaki drugi praznik i proslavljati je u skladu sa svojim željama i interesovanjima u krugu onih koji su nam najbliskiji. Nova godina je prilika za opuštanje, zabavu, razonodu, u prijatnoj atmosferi, za prijatan doživljaj koji čovek sebi može da priredi. Ne treba praviti euforiju i imati prevelika očekivanja, kako od dočeka tako ni od velikih životnih odluka u Novoj godini. Treba da odlučujemo i  pravimo životne rezove mimo svih praznika, mimo Nove godine, tokom cele godine.

Ljiljana Filipović, porodični psihoterapeut