Ljubomora je osećanje koje odaje nesigurnost, najčešća je pretnja opstanku veze ili braka, a neretko prerasta i u patološko stanje sa tragičnim posledicama. Zašto smo uopšte ljubomorni i ima li ljubavi bez ovog osećanja?

Ljubomora je veoma složeno osećanje. U njoj ima straha da ćemo izgubiti partnera, rivaliteta prema trećoj osobi koja se gleda kao neko ko može da uništi vezu i ljutnje prema partneru što je toj trećoj osobi dao takvu mogućnost. Kad je  „opasnost od treće osobe” realna, ljubomora  je opravdana. Međutim, osobe sklone ljubomori neretko rizik vide i tamo gde on ne postoji. One postaju ljubomorne i ako primete da neko sa strane pokazuje interesovanje za njihovog partnera, bez obzira što partner ne reaguje na to.

Ljudi su ljubomorni kad procene da bi osoba koju vole mogla nekog drugog da zavoli, i da im tako “ukrade ljubav”. Dakle, ljubomora se javlja kao vrsta straha od gubitka ljubavi. Ljubomora je signal da je odnos ljubavi ugrožen tako da pokreće ljude na onu akciju koja bi trebalo da “spase” njihov odnos.

U osnovi ljubomore je nesigurnost u sebe.

Ljubomora se javlja već u predškolskom uzrastu. Deca je ispoljavaju jer su zavisna od roditelja, i negativno reaguju na njihovu naklonost prema drugima. Roditelji već kod male dece mogu da zapaze prve znake ljubomore, kada dete novorođenom bratu ili sestri uskraćuje igračke ili pažnju, jer brine da će izgubiti ljubav majke i oca koji su sada usmereni na novorođenče.

Ako roditelji zanemaraju dete ili favorizuju jedno u odnosu na drugo, deca gube osećaj sigurnosti i pokazuju ljubomoru. Tu nesigurnost kasnije prenose na odnose sa drugim ljudima. Imaju nisko samopouzdanje i muči ih strah da će ih neko značajan ostaviti jer nisu dovoljno vredni.

Pogrešno tumačenje

Ljubomora može da bude normalna pojava kada se povremeno pojavljuje, ali može da bude i karakterna osobina kada je neko sa svakim partnerom iracionalno ljubomoran. Takođe, ljubomora može da bude i razlog za zločine iz strasti. Kad smo ljubomorni,  bez razloga, pogrešno tumačimo događaje, tačnije kreiramo neki svoj scenario. Na kraju, svojom ljubomorom možemo da nateramo partnera-ku da uradi ono čega se najviše bojimo. Samouverene osobe i kad osete ljubomoru, bolje se bore sa njom, odnosno kraće ih muči  Ako zaključe da treba prekinuti vezu, uradiće to i krenuti dalje.

Ljubomora ima svoje okidače

Kad je neko nesiguran u svoj izgled, osetiće ljubomoru kad se u blizini njegovog partnera pojavi neka atraktivna osoba. Ako sumnja u svoju inteligenciju, kao pretnju će doživeti nekog inteligentnog. Ljubomora je, naravno,  pretnja vezi ili braku. Veza sa ljubomornom osobom brzo postane neprijatna. Partner-ka ne voli kontrolu, preslišavanje, osećaj gubitka slobode i zbog toga ima potrebu da pobegne iz takvog odnosa,  što stvara još veću ljubomoru.

U zreloj vezi partneri jedno drugom pružaju podršku za lični rast i razvoj, slobodu izbora u druženju, načinu provođenja slobodnog vremena, gradeći istovremeno osećaj bliskosti i zajedništva.

Patološka ljubomora 

Ljubomora je patološka kada se pojavljuje bez objektivnog razloga, kada ljudi umišljaju da se partner zanima za nekoga drugog. Takođe, patološka je kada se izražava na socijalno neprihvatljiv način. Tako, na primer, i kada neko ima objektivnog razloga za ljubomoru – kad vidi da njegova partnerka ima ljubavnika – to mu ne daje za pravo da postane destruktivan prema drugima i sebi.

Kada ljubomora poprimi opsesivni karakter, partnerski odnos se pretvara u odnos nepoverenja u kome jedan od partnera uzima ulogu progonitelja i nekog ko kontroliše aktivnosti  drugog partnera, zahtevajući stalno dokaze ljubavi. Statistika je pokazala da je patološka ljubomora veoma čest motiv ubistava.

Spas od ljubomore

Dobro je slati signale koji su potvrda ljubavi. Na taj način dajemo partneru potvrde koje ga umiruju. To može delovati na početku veze i može za par godina eliminisati problem ljubomore. Ali ako ne deluje, onda je najbolje potražiti pomoć bračnog  terapeuta koji će pomoći paru da pronađe način da ovaj problem prevaziđe. Ljudi koji shvataju ljubomoru kao svoj problem, taj problem mogu prevazići

Ljiljana Filipović, porodični psihoterapeut