dečiji psihoterapeut – kako može pomoći vašem detetu

Dečiji psihoterapeut pruža stručnu podršku deci osnovnoškolskog uzrasta koja se suočavaju sa razvojnim izazovima. Kroz prilagođen pristup, rad sa decom osnovnoškolskog uzrasta obuhvata razgovor i tehnike koje pomažu detetu da izrazi osećanja i razvije zdrave mehanizme suočavanja.

Problemi koje rešava dečiji psihoterapeut

Dečiji psihoterapeut pomaže u radu sa različitim izazovima kao što su:

• problemi sa koncentracijom,

• problemi sa učenjem,

• deciji strahovi,

• problemi sa ucenjem,

• problemi sa samopouzdanjem,

• problemi u pubertetu

Rad sa detetom i porodicom pomaže u boljem razumevanju ponašanja i pronalaženju dugoročnih rešenja koja doprinose zdravom razvoju deteta.

Kada roditelji traže podršku za svoje dete, jedno od najvažnijih pitanja je ko radi sa decom i na koji način se pristupa problemu. Rad sa decom vodi stručna osoba sa iskustvom u radu sa razvojnim, izazovima, uz primenu savremenih psihoterapijskih metoda prilagođenih uzrastu deteta.

Problemi koje rešava psihoterapeut za adolesente

Psihoterapeut pomaže u radu sa različitim izazovima kao što su:

• razvojni problemi adolescenata,

• depresija kod adolescenata,

• anksioznost kod adolescenata,

• problemi sa samopouzdanjem

• problemi sa koncentracijom i učenjem

• problemi sa vršnjacima

Kakav je pristup radu sa decom i mladima

Pristup je individualan i prilagođen svakom detetu ili mladoj osobi. U radu se koristi kombinacija razgovora i drugih tehnika koje omogućavaju detetu i adolescentu da na sebi sojsten način izrazi emocije i misli. Cilj nije samo rešavanje trenutnog problema, već i jačanje emocionalne stabilnosti, samopouzdanja i sposobnosti da se dete ili adolescent nosi sa budućim izazovima.

Kako izgleda prvi razgovor

Prvi razgovor se obavlja samo sa roditeljima i ima za cilj da se bolje razume situacija i razlog dolaska. Natog toga se obavljaju razgovori samo sa detetom ili zajedno sa roditeljima. Tokom ovih susreta definišu se osnovni izazovi, očekivanja i predlaže se dalji način rada. Važno je da i dete i roditelji steknu osećaj sigurnosti i poverenja.

Da li se roditelji uključuju u proces

Roditelji su važan deo procesa. Uključivanje roditelja omogućava bolje razumevanje detetovog i adolescentovog ponašanja i pruža smernice kako da se podrška nastavi i u svakodnevnom okruženju. U radu sa decom i mladima, uključenost roditelja se prilagođava uzrastu i potrebama, uz poštovanje privatnosti adolescenta.

Psihoterapeut za decu – kada je pravo vreme za pomoć

Psihoterapeut za decu je tu da pomogne u situacijama kada roditelji primete promene u ponašanju, emocijama ili funkcionisanju deteta. To može uključivati povlačenje, razdražljivost, pad uspeha u školi ili poteškoće u odnosima sa vršnjacima.

Rana reakcija omogućava detetu da na vreme nauči kako da se nosi sa izazovima i razvije emocionalnu stabilnost.

Psihoterapeut za mlade – podrška tokom adolescencije

Psihoterapeut za mlade pruža podršku tinejdžerima koji se suočavaju sa kompleksnim izazovima odrastanja. Adolescencija je period intenzivnih promena koji često donosi unutrašnje konflikte, nesigurnost i potrebu za razumevanjem.

Kroz psihoterapiju, mladi razvijaju samopouzdanje, bolje razumeju svoje emocije i uče kako da izgrade zdrave odnose sa vršnjacima i odraslima.

Po čemu se psihoterapija dece i adolescenata razlikuje od psihoterapije odraslih?

Psihoterapija dece i adolescenata bitno se razlikuje od psihoterapije odraslih osoba, a to se naročito odnosi na ulogu terapeuta, odnos i saradnju s roditeljima jer od saradnje s roditeljima zavisi prihvatanje terapije.

Terapijske tehnike se modifikuju prema fazama razvoja deteta, stepenu edukacije deteta. Uloga terapeuta u terapiji sa decom i adolescentima vrlo je kompleksna jer terapeut kreira sigurnost, preuzima odgovornost za granice i etičnost samog procesa, a unutrašnji psihički procesi deteta i odnos s roditeljima unose se i u terapijski odnos. Kroz terapiju stvoreni novi odnosi značajni su za sve kasnije odnose.

S obzirom na specifičnosti dece i adolescenata terapijske tehnike adaptiraju se u zavisnosti od faze razvoja i detetovih problema kao i odnosa sa okolinom. Specifičnost psihoterapije dece i adolescenata proizlaze iz njihovih problema s motivacijom, redukcije kapaciteta retrospekcije i teškoćama vremenske perspektive. Posebnu teškoću predstavlja zaokupljenost detetovog ega odranama od terapeuta, što je naročito naglašeno kod adolescenata, a što stvara teškoće u uspostavljanju odnosa.

Simptomi depresije kod dece i adolescenata

Znaci i simptomi depresije kod dece i adolescenata uključuju promene u emocijama, ponašanju, misaonim procesima, kao i na fizičkom nivou. Roditelji najbrže primećuju promene koje se manifestuju u razdražljivosti, protivljenju i društvenom izbegavanju. Primećuju i poremećaje spavanja i ishrane. Treba obratiti pažnju da li je dete apatično, da li odbija hranu, da li je razdražljivo, tužno, preterano plače i prečesto pribegava samoumirujućim navikama. Istovremeno, ne pokazuje interesovanje za igru, nije radoznalo i povlači se od vršnjaka i aktivnosti kojima se radovalo. Može da reaguje na promene preterano uzbuđeno ili ravnodušno. Ne napreduje fizički, može da zaostane u rastu. U školskom periodu depresivni poremećaj se može manifestovati psihosomatskim problemima (glavobolja, bol u stomaku).

Depresija, može imati značajan uticaj na školski uspeh deteta, ali može biti i rezultat problema u učenju koji nisu prepoznati ili je dete maltretirano. Dete razvija poremećaj pažnje, može izgubiti interesovanje za različite aktivnosti Izbegava druženje i gubi kontakt sa prijateljima. Razdražljivije je, ljutito, osetljivije i tužno. Odbija da ide u školu, može se javiti prekomerna zavisnost od roditelja. Česti su izlivi jakih emocija koje roditelji i nastavnici shvataju kao poremećaj ponašanja a ne kao ozbiljno upozorenje. Svi ovi maskirani znaci samo pogoršavaju depresivno stanje i utiču na razvoj negativne slike o sebi. Dete postaje ubeđeno da je loše i nevoljeno.

U adolescenciji je klinička slika sličnija kliničkoj slici kod odraslih. Depresivnom adolescentu nedostaje energije i volje, i dosadno mu je. Stvari ga ne zanimaju i ne raduju kao ranije, i odustaje od aktivnosti koje su mu pričinjavale zadovoljstvo. Mogu se javiti problemi sa spavanjem (rano buđenje ili uspavljivanje) i ishranom (prekomerna glad sa povećanjem telesne težine ili nedostatak apetita sa gubitkom težine). Depresivni adolescent se preterano angažuje u negativnom razmišljanju o sopstvenom neuspehu, neprivlačnosti, neprihvatljivosti, i nepopularnosti među vršnjacima. Mogu se javiti i neuspeh u učenju i somatski problemi, za koje se ne može otkriti organska pozadina. Zloupotreba psihoaktivnih supstanci i rizični oblici ponašanja česti su u adolescenciji, kao i samopovredjivanje i suicidne misli. Ako primećujete opisane simptome kod svog deteta obratite se za pomoć psihoterapeutu.

Anksioznost kod dece i adolescenata

Kad je u pitanju anksioznost kod dece i adolescenata ona postaje problem kada traje dugo i i utiče na rad u školi i život uopšte. Ako je dete nervozno, uznemireno, roditelji treba da ga nauče kako da se smiri (duboko disanje, brojanje, vizuelizacija prijatnog i bezbednog mesta), i da mu daju dovoljno vremena za odmor i opuštanje.

Decu i adolescente treba edukovati kako da se nose sa stresnim situacijama jer je to jedan od najefikasnijih načina da se izbore sa preteranom anksioznošću. Ukoliko ova podrška roditelja ne smanji nivo anksioznosti treba se obratiti za pomoć psihoterapeutu.

Koliko traje psihoterapija?

Trajanje zavisi od tipa problema i individualnih potreba deteta ili adolescenta.

Za više informacija o radu sa decom i adolescentima pogledajte video materijal: Psihoterapija, Pubertet i Adolescencija